Аутори књиге издате у сарадњи са Министарством културе истичу да она доказује да је тежња за присвајањем туђих културних добара стара колико и сама култура, и да се човек из личних осећаја инфериорности и подређености неретко упуштао у разарање туђих обележја културе како би доказао поседовање одређене територије.

„Последњих година смо сведоци да је свест у међународним круговима таква да налаже да читава културна баштина која се налази на Косову и Метохији припада неком другом, појединцима који су одабрани и који не праве проблеме као Срби. Крађа културног наслеђа је била саставни део свих ратова вођених у људској историји и такве случајеве имамо још у антици чак и у ситуацијама када су оба народа исте религије, увек праћене похлепом и завишћу које су нераздвојне од човека”, изјавио је идејни творац пројекта Драган Симеуновић.

Како истичу аутори, књига покушава да подигне глас у корист правде и укаже на велики проблем присвајања културне баштине од оних којима она не припада.

„Ако одемо мало даље у прошлост, српско наслеђе на Косову и Метохији је неупитно. Осим надземног наслеђа у виду различитих цркава и манастира, који су нажалост у претходних неколико деценија доживели огромно оштећења, а неки сравњени и срушени, постоји и оно наслеђе које се налази испод земље. Ако ситуација настави да се развија у овом смеру, плашим се да ли ће у будућности неко из оног што није до сада уништено, закључити да су на том простору постојали управо Срби”, изјавио је председник Српског археолошког друштва Адам Црнобрња, преноси Танјуг.

Концепт књиге је такав да се тематиком уништења и присвајања културног наслеђа бави веома широко и отвара питања попут лицемерја западне цивилизације, крађе културних добара кроз историју, као и актуелно стање на нашем простору.

Данијела Нешић, политиколог студија религије, побројала је сва здања српске културе на Косову и Метохији, која су делимично или у потпуности уништена од 1998. године до сада. Међу њима су и манастир Зочиште, који је први доживео злу судбину, а до октобра 1999. године укупно 86 српских цркава и манастира је оштећено, а 40 комплетно уништено експлозивом.

Мина Зиројевић, научна сарадница Института за упоредно право, истиче да је од екстремне важности да у дигиталној ери, омладина у Србији задржи културну свест и избегне замке попут оних сакривених иза фраза попут „Сви смо грађани света”, и упозорила на њихову штетност, јер сви „велики” народи се пре свега идентификују са својим суграђанима и својим државама.

ПОЛИТИКА