Обновљени књижевни сусрети Српске књижевне задруге са својим ауторима настављени су у новој сезони у Свечаној сали СКЗ када су јавности и члановима представљена два нова издања песника Матије Бећковића – "Поеме, друга књига" и "Наћертаније".

Матија Бећковић (84), родом из Сенте, јесте песник, књижевник и академик, редовни члан Српске академије наука и уметности.

Један је од сигурно најплоднијих књижевника, тако да у опусу током каријере дуге више од 60 година, објавио је на десетине дела и освојио преко 70 награда.

Председник Српске књижевне задруге, писац Драган Лакићевић је укратко најавио да је недавно реновирана свечана сала СКЗ и да се активно враћају циклусима састанака четвртком када разговарају о новим књигама и темама.

Он је нагласио да на основу чувене поеме и сатире "Ћераћемо се још" од Бећковића, терање је основни принцип нашег времена.

Књижевник, теоретичар и критичар Милета Аћимов Ивков је говорио о ове две нове књиге поезије Матије Бећковића и осврнуо се на обиман предговор колеге Радивоја Микића у збирци "Поеме, друга књига", где је приметио да су песме писане у духу и стилу песника и пажљиво и прецизно је описивао развој и стваралаштво награђиваног аутора.

Ивков за "Наћертаније" каже да је у питању "наставак гротескног света", који се "обраћа читаоцу хуморним обртима и гротескним обрасцима".

"Овде су присутни критички, хуморни увиди времена који су веома тамни и поражавајући. Матија воли да се бави новим речима и изразима и да се са њима гротескно поиграва. Има младости и духа у свом стваралаштву и даље", изјавио је критичар и писац Аћимов Ивков и додао једну мисао која се привлачила у књижевним круговима - "критичари одлазе, а песници остају".

Радивоје Микић који је недавно написао и предговор за збирку песама Васка Попе, навео је да и ове две нове књиге би требало да покажу и докажу "зашто је Матија Бећковић јединствена појава у савременој књижевности".

Професор, књижевник и критичар Микић сматра да се Бећковић издвојио изузетном вештином да ствара посебан облик и форму песништва, а то је - поема.

Он је подсетио да се поема јавља у доба романтизма, након нестанка епа, епских песама, јер је и даље постојала потреба песника да се споји епско и лирско, односно да има приче и фабуле.

Микић је издвојио да је у поеми Бећковић апсолутно неприкосновен, а поред тога је изванредан сатиричар, један од наших највећих модерних, "иначе их нема много аутентичних", што потврђује и у новој збирци "Наћертаније".

Матија Бећковић након свих излагања о својим збиркама поезије, у познатом духовитом маниру се обратио пуној Свечаној сали СКЗ.

"Некада сам мислио да песник најбоље зна шта је написао и да нико боље не може тумачити његово дело. А онда, кад слушам Радивоја Микића, он ми открива неке ствари у мом делу, које ја нисам видео. Микић је такође писао о мом сонету који сам давно писао у часопису "Савременик" што је мало ко запазио, а ето он је на то подсетио у свом тексту", рекао је Матија Бећковић.

Бећковићеви прозни и поетски текстови су отишли ван оквира корица, приређивани су за позориште и извођени на домаћим и страним сценама.

У Народном позоришту у Београду је 1978. године изведена представа "Међа Вука Манитога", касније и монодраме "Рече ми један чоек" и "Не знаш ти њих".

Бећковић је напоменуо да се дружио дуго са песником Бранком Миљковићем "у време када он није имао никакву конкуренцију", да је био са њим у последњим годинама живота, те да је цитирао стихове из народа у овим збиркама које је својевремено чуо од Миљковића.

У Загребачком театру ИТД, Казалишту младих, Јазавцу, Театру ММ, Српском народном позоришту, Клубу М, изведене су позоришне представе по Бећковићевим текстовима.

Велики песник и сатиричар је похвалио младу глумицу Наташу Ласицу да је врхунски интерпретирала данас његову поезију, и подсетио се времена када су књижевници, песници сматрали да глумци не умеју да рецитују поезију, посебно епске песме.

Према његовим речима, онда се појавила Мира Ступица и рецитовала "Смрт мајке Југовића" и све одушевила те доказала да има глумаца који умеју и архаичне термине да успешно изговарају, као што је и данас Наташа Ласица.

Написао је две телевизијске драме и две једночинке за децу које је Телевизија Београд емитовала 1966. и 1967. године.

Било је речи данас и о Матијиној антологијској првој песми "Вера Павладољска" (1962), која се налази као експонат у Гутенберговом музеју и Музеју модерне уметности у Њујорку.

"Мало ко се ожени својом првом љубави", рекао је једном приликом Матија Бећковић, а ето управо њему се то десило.

"Као песник родио сам се у Ваљеву. “Вера Павладољска" је моја прва поема, и моја прва љубав. И не знам баш много оних који су се оженили својом првом љубављу.

Помешали су се живот и поезија. А поезија је мој живот, и моја прва и последња љубав", говорио је раније Бећковић .

Арсен Дедић, чувени хрватски певач шансона, 1966. године обрадио је ову песму, направио је композиције на две песме Матије Бећковића - “Два пријатеља” и ” Вера Павладољска”.

"Почели смо некада давно са "Пролетери свих земаља, уједините се", а дошли смо до "Ћераћемо се још". Сматрам да песник нема друге светиње осим речи. За нас реч је све. Чиме се ја бавим? Речима. Када би ме питали шта ми је у животу најзначајније, одмах би рекао - речи. Све друго је споредно и мање важно", закључио је Матија Бећковић.

Свестрани аутор је адаптирао са писцем Бориславом Михајловићем Михизом - "Горски вијенац" на сцени београдског Народног позоришта.

Драмска поема „Че - трагедија која траје” са Душаном Радовићем преведена је на њемачки (1969) и енглески језик (1970).

За дописног члана САНУ изабран је 1983., а за редовног 1991. године. Члан је Српског ПЕН центра, као и Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу "Адлигат”, у којем је активан од самог оснивања 2012. године.

На крају књижевног скупа, Драган Лакићевић је поздравио и ђаке из школе који су присуствовали данас и поручио им да обавезно у свом дневнику увек забележе и запамте датуме када су слушали уживо гостовање Матије Бећковића, и признао да је и он сам као већ одрастао човек увек то редовно записивао, што саветује свима.