- Наша је одлука да уприличимо у Бања Луци, у овом амбијенту и простору, промоцију ове књиге, започели смо нашу сарадњу са пријатељима, Србима из Македоније пре три године са објављеном збирком приповедака Тома Смиљанића Брадине Из Македоније, и ми смо и посетили, Македонију, сада ево, интенизивирамо сарадњу, када ће бити поново окупљање. Ова се књига чита у једном даху, она је репортажни запис, невесела за читање, то је наша прича испричана посебним тоном, сведочанство о затирању наших корена, кад неко путује, мали историјски подсетник...једна епизода је о чувеном батаљону, каква је судбина тог споменика, преслојавање пресеменизација човеку се кожа најежи и није му добро, фином исписаном формом, говори нам Милутин, посебном комбинацијом истраживачке реминисценције и фото докумената, испричана неострашћено српска прича, кроз озбиљно наслањање на изворима, рекао је између осталог проф. Певуља.

- После промоција у Београду, Новом Саду, Чачку, Фочи, Требињу и наравно Скопљу, ову књигу, у издању „Службеног гласника“, представљамо и овде у Бања Луци. Веома ми је драго што имам ту част и задовољство да вечерас пред вама говорим о стварима које се одупирају лажима и уздама живота. Једна од њих јесте проза. Њој се вечерас препуштамо. Милутин Станчић је рођен у Скопљу и одлично познаје тај простор. То је његов ужи завичај. Kроз низ активностии и у оквиру интересовања, он је пропутовао Македонију уздуж и попреко и познаје сваку стопу. Не постоји ни једна река, ни једна планина, ни једно село, где он није био. Не постоји ни један меморијал - војничко гробље где није био. Отуда је он најпозванији човек да пише о Македонији и из те перспективе читамо његово дело. А шта је дело? То је оно што остављамо онима који долазе. То је оно што је вредно памћења и трајања. А описати дело Милутина Станчића? Ја бих рекла да је то мозаик његове активности у културном и шире у јавном животу, не само у данашњој Македонији него и у региону. Осликала бих једном реченицом ову књигу „Записи из Македоније“ – наслеђе које се тешко носи. Мислим да она описује укупно деловање Милутина Станчића, навела је Братислава Танасковић.

-То значи да је ово и више од књижевно – уметничког дела. „Записи из Македоније“ су путописи, али вредност ове књиге је велика. Ова књига садржи и уметничку компоненту, некако док читате ове записе ви верујете аутору. Неки текстови су налик песми, док су неки из прозе - преточени у песму. Сматрам да ово дело Милутина Станчића јесте значајно јер он писањем и укупним деловањем наставља традицију приповедања о једном, не само географском, већ и духовном простору. Како ја гледам на ово дело је да ту постоје више перспективе. Прва песпектива је књижевна. Аутор нас упознаје са најлепшим странама природе и поднебља, људи, менталитета простора Македоније. Ту се упознајемо са невероватним пределима, попут кањона Матке, упознајемо се са Охридским језером, долином Вардара и Пичње, Пелагонија, са читавим низом невероватних феномена који су овај простор учинили готово божанским, дајући му ореол метафизичности. Са друге стране, ти записи су и слика реалног живота. Села која пропадају, што наравно није карактеристика само овога простора већ села читавог Балкана, додала је Танасковић.

Књига која се налази пред вама, „Записи из Македоније“, потврда је наше трагичне судбине, тешких огледа. Она је осмишљена као збирка можда лирских записа о траговима нашег заборављеног југа; српског идентитета на под коровом, на простору Македоније.

Можете га читати као неку врсту путничких слика, необичних људи и живописних крајева из различитих области Македоније: од Пчиње и Повардарја, до Пелагоније, Прилепа, Битоља, Охрида, Струге...те западног дела земље, код Тетова и Шар-планине...навео је у свом излагању аутор, ишчитавајући одломак Светог Спаса у Скопљу.