19. август 2016.

Чувена српска глумица Мира Ступица премунула је ноћас у Београду у 93. години, објавиле су Вечење новости.

Пре само два дана дива нашег позоришта прославила је рођендан у кругу најближих.

Рођена као Мирослава Тодоровић 17. августа 1923. у Гњилану, где су јој родитељи, професори математике, службовали у гимназији. Била је прво од четворо деце Радомира Тодоровића, родом из Орашца, и Данице, рођене Станишић из Ливна. Њени биографи бележе да су два брата, Предраг и Зоран, умрли са свега две и три године, а неколико година потом је рођен трећи брат - Бора. У Гњилану је са четири године гледала и прву позоришну представу - "Бој на Косову" у извођењу неке путујуће трупе.

Породица се потом сели у Горњи Милановац, на ново службовање, где јој 1932. од туберкулозе умире отац. Самохрана мајка Даница са децом одлази у Аранђеловац, па у Београд, где ће се Мира препустити магији позоришта.

На сценама у Шапцу и Нишу, преко Народног и ЈДП-а, па све до театара Париза и Москве, низале су се улоге. Играла је у свим жанровима, али и од класике до савременог националног и иностраног репертоара. Била је незаборавна Петруњела, Глорија, бароница Кастели, Мадам Сан Жен... Више пута је понављала да је врхунац глумачког дара остварила управо у режијама Бојана Ступице, током две деценије заједничког живота на сцени и ван ње.

За све чиме је задужила наш театар и филм нису је заобишле најзначајније награде и признања. Добитница је Добричиног прстена, Статуете "Јоаким Вујић", награда "Павле Вуисић", фестивала "Дани Зорана Радмиловића"... На великом платну дебитовала је у екранизацији романа "Бакоња фра Брне", почетком педесетих година прошлог века, а потом играла у филмовима "Јара господа" , "У мрежи", "Стојан Мутикаша", "Ханка", "Делије", "Крвава бајка", "Доручак са ђаволом", а у новом миленијуму и у "Седам и по" и "Паради". Од великог броја ТВ остварења издваја се сигурно њена Кика Бибић из "Буквара", захваљујући којој су се многи описменили.

Своја животна искуства, која су била саткана од професионалних успеха, три брака (Мавид Поповић, Бојан Ступица и Цвијетин Мијатовић), али великих губитака, сабрала је у књигу "Шака соли", која је имала неколико издања.

Имала је здравствену кризу минулог пролећа, када се због можданог удара лечила на Неуролошком одељењу Ургентног центра у Београду. У јавности се последњи пут појавила у априлу прошле године на Дан Југословенског драмског позоришта, а поводом њеног прошлог рођендана "Новости" су ексклузивно штампале необјављена сећања на уметничког и животног партнера Бојана Ступицу.

Више пута је понављала да је врхунац глумачког дара остварила управо у режијама Бојана Ступице, током две деценије заједничког живота на сцени и ван ње.

Током дуге каријере остварила је бројне антологијске улоге, посебно у делима Шоа, Брехта, Држића, Маринковића, Пирандела и Кохоута, што јој је донело бројне награде и признања.

Памтиће се и њена глума у "Госпођи министарки" Бранислава Нушића. Играла је, бројне главне улоге, и у Народном позоришту у Београду.

Филмску каријеру је започела у филму "Бакоња фра Брне" Ф. Ханжековића. Главне ликове глумила је и у филмовима "Јара господа" (1953), "У мрежи" (1956) Б. Ступице, "Била сам јача" (1953) Г. Гаврина, "Стојан Мутикаша" (1954) Ф. Ханжековића, "Делије" (1968) М. Поповића, "Крвава бајка" (1969) Т. Јанковића, "Доручак са ђаволом" (1971) М. Антића и "Како умрети" (1972) М. Стаменковића.

Низ улога одиграла је и на телевизији, где је посебно запажена као Кика Бибић у ТВ серији "Буквар".

Добитница је "Добричиног прстена", Статуете "Јоаким Вујић", награда "Павле Вуисић", фестивала "Дани Зорана Радмиловића"...

Своја животна искуства, која су била саткана од професионалних успеха, три брака (Мавид Поповић, Бојан Ступица и Цвијетин Мијатовић), али и великих губитака, сабрала је у књигу "Шака соли", која је имала неколико издања.

У јавности се последњи пут појавила у априлу прошле године на Дан Југословенског драмског позоришта.

Кремација ће бити обављена у уторак, 23. августа, у 13 часова на Новом гробљу у Београду, речено је Танјугу у Удружењу драмских уметника Србије. Комеморација ће бити одржана на Великој сцени ЈДП-а почетком септембра.