Коста Балабанов је рођен 5. априла 1929. године у Штипу. Од 1953. као историчар уметности конзерватор радио је у Централном заводу за заштиту споменика културе. Историју уметности са археологијом, (ментор професор Димче Коцо), дипломирао је 1955. године на Филозофском факултету у Скопљу. Као стручњак за средновековну уметност, исте године је објавио прву посебну књигу посвећену истражувањима Топличког манастира, Демир Хисар.
Као аутор сценарија за документарне филмове из области археологије и средновековне уметност на територији Македоније сарађивао је са кућом „Вардар филм“ и ТВ Скопје (МРТВ). На његовим ауторским текстуалним основама снимљена су 32 документарна филма често са синхронизацијом на неколико светских језика.
У македонском Републичком заводу за заштиту споменика радио је од 1981. године. За почасног генералног конзула Јапана у Скопљу именован је 1994 а исте године је постављен и за директора Јапанског информативног центра у Скопљу.
Балабанов је учествовао у конзервации значајних сакралних објеката, као што су Св. Софија у Охриду, манастир Матејче, Марков и Лесновски манастир, често у сарадњи са архитектом Борисом Чипаном. Данас се, с објавом вести да је преминуо, подсећа да је још као млади истраживач објављивао стручне радове - 1955 је издао и прву монографију. Током веома богате каријере објавио је више од 400 научних и стручних радова и 24 књиге. претежно о фрескосликарству и иконопису у храмовима у Македонији. Посебно су значајна његова истраживања о ранохришћанским теракотним иконама из Винице, представљеним на бројним међународним изложбама.
Имао је значајну улогу у међународној афирмацији македонске уметности, између осталога био је комесар изложби у Лувру, у Токију и Кјоту, као и учесник великих европских пројеката. Иконе из Македоније 1989 године заједно са виничким теракотама презентирао је у Ватикану. Предавао је на универзитетима и у музејима широм Европе и света. Био је и визитинг професор Мертон колеџа у Оксфорду.
Пензионисан је 5. априла 1989. године. За своје активности награђен је бројним признањима.: 1975. Медаља и Диплома за изваредан допринос у заштити културног наследства Савеза удружења конзерватора Југославије.; 1986, Претседништво Завода за заштиту споменика културе Пољске у Варшави додељује му медаљу Памјаткови,у знак признања за успешну сарадњу. 1995 године, Министарство спољних послова Јапана проглашава га истакнутом личношћу која придоноси сорадњи Јапана са иностранством 2001 године у Токију исто министарство додељује му Сребрни пехар са златним амблемом за посебне заслуге на продубљивању пријатељства и сарадње између Јапана и Републике Македоније. Исте године на конкурсу Јапанске Државне Фондације, међу 167 кандидата из читавог света, Балабанов је добио “Специјалну награду Фондације за 2001. годину.
Слово за Хиландар
Др Коста Балабанов је као изванредан стручњак историчар уметности био значајан координатор у припреми веоам посећених изложби на којима је и говорио - „Осам векова Хиландара“ 1998. у организацији Амбасаде тадашње СР Југославије у Македонији и амбасадора Зорана Јанаћковића, одржане у Скопљу, Битољу, Прилепу и Куманову. ..
Последњи разговор у центру Спона
У оквиру Циклуса трибина „Разговори“ у Српском културно информативном центру СПОНА, под насловом „Од руку наших мајстора“, као посебан гост др Коста Балабанов је разговору са др Јасмином С. Ћирић, 14. новембра 2022. потврдио да је од 1953. година започео теренски рад на евидентирању цркава и икона у Македонији. Током две и по деценије на том ангажману, како је посведочио, „посетио више од 1.340 насељених места у Македонији, забележивши око 1.700 цркава и проучивши сам око 18.000 икона...“
М.С.
Фото СПОНА
