Миљковић је започео каријеру као певач у панк рок бенду „Радост Европе“, који је формиран 1979. године. Кроз бенд је прошао велики број музичара, укључујући Димета Тодорова који је касније био члан „Партибрејкерса“ и Слободана Локу Нешковића који је касније био члан бенда „Урбана герила“.

Бенд је имао пробе и углавном наступао у београдском Студентском културном центру, а углавном су изводили песме панк рок групе „Рамонс“, али и своје.

Бенд је престао са радом 1985. године, а део материјала нашао се на Миљковићевом дебитантском албуму, који је почео солу каријеру након распуштања бенда.

Изузетно је био активан током 90-их година када сарађује са бројним музичарима и глумцима, попут Микија Манојловића, Нелета Карајлића, бенда „Ортодокс Келтс“ и многим другим.

На фестивалу МЕСАМ освојио је три награде. Последњи студијски албум Срећан рођендан објавио је 1999. године, а сингл Нећу да будем шљам 2021. године.

За ПГП-РТС је 2012. године издао компилацију Истинита љубавна прича – јубилеј – 25 година музичког рада.