28. април 2018.

Народни певач Јордан Николић преминуо је данас у Београду у 85. години живота. Остаће упамћен по извођењу песама са Косова и Метохије, где је и рођен.

Јордан Николић је рођен у Призрену 1933. године, где је завршио основну школу и гимназију, као и музичку школу где је учио соло певање.

Прве снимке направио је 1961. године за Радио Приштину, а за Радио Београд 1968. године са секстетом Душка Радетића. Потом је снимао и наступао са Великим народним оркестром Радио Београда, под управом Радета Јашаревића, а касније и Љубише Павковића, као и са Народним ансамблом под управом Бранимира Ђокића.

Прву плочу снимио је за ПГП РТБ. То су биле грчке песме: "Зашто нисам птица" "Дошла си опет у мој дом" и "Један дан у Пиреју" М. Теодоракиса и "Теби певам ову песму" Агелопулоса.

Следећу плочу, песме из Србије и Македоније, снимио је за Југотон у дуету са Даницом Обренић.

Касније је певао и снимао искључиво народне песме са Косова и Метохије, и то према записима етномузиколога Миодрага Васиљевића.

Из Београда вратио се у Призрен и запослио у Радио Приштини, као уредник у музичком програму, и остао на том радном месту 18 година.

У Приштини се 6. септембра 1964. године оженио Лидијом Шестоперовом, с којом има две ћерке.

Породица се 1979. године из Приштине преселила у Београд. Запослио се у Дому културе "Вук Караџић" где је радио две године. Потом, до одласка у пензију (1996), радио је као новинар и лектор у новинама Гоша и у Радију Гоша.

Како преноси сајт РТС-а министар културе и информисања Владан Вукосављевић у своје лично име и у име Министарства упутио је телеграм саучешћа породици Јордана Николића:

"У име Министарства културе и информисања и у своје лично име, упућујем изразе најдубљег саучешћа поводом смрти Јордана Николића. Јордан Николић је читавог живота остао одан косовскометохијском мелосу, као његов изврсни вокални тумач и чувар. Низ најдивнијих старосрбијанских песама препознајемо управо по Николићевом моћном извођењу. Био је то царски глас царског Призрена, који нам је заувек приближио песме као што су 'Маријо, дели бела кумријо', 'Удаде се, Јагодо', 'Ој, голубе'. Глас Јордана Николића био је достојан посредник мелодијске дубине и пуноће музичког наслеђа српског Косова и Метохије."

Моша Одаловић - за душу Јорданову...

Од Јордана Николића опростио се и дечји песник Мошо Одаловић на “Фејсбуку” уз поруку: “За душу Јорданову, који душу даде песми”. Свом пријатељу посветио је и цртеж пса, хумке и цркве у даљини, објавивши песму “У село кавга голема” у Јордановом извођењу, уз речи да је у његовом Старом Грацком то била највољенија песма:

- Није било свадбе, игранке, испраћаја у војску, а да је сви, на сав глас не запевају! Верујте, и ми смо је као основци, знали напамет. Накнадно смо схватили текст, ал свеједно, била је и трајала док нас је било, као најпесма једног, јединог, непоновљивог и обожаваног Јордана.