Поводом његове смрти, како је саопштено, у МАНУ је у петак, 15. марта 2024 у 12 часова, заказана Комеморативна седница.

Акададемик Јордан Поп-Јорданов (1925 – 2024) рођен је у Великом Градишту у Србији, 23 новембра 1925. године. Гимназију је завршио у Штипу. На Филозофскиом факултету у Скопљу дипломирао је филозофију 1956. (средња оцена 9,94), а 1960. године техничку физику на Електротехничком факултету у Београду (средна оцена 9,32). Докторирао је на Електротехничком факултету у Београду 1964. године. Био је на стручном усавршавању у Енглеској, Совјетском Савезу и Швајцарској. Од 1960. Радио је у Институту „Борис Кидрич“ у Винчи у више научних звања. Руководио је групом младих научних радника. На Електротехнички факултет Београдског универзитета прешао 1971. Где је као редован професор био до краја 1983. године, када се враћа у Скопље..

На редовним и постдипломским студијама на Електротехничком факултету у Београду предавао је атомску и статистичку физику, енергетску микрофизику и квантну електродинамику. На истом факултету је основао и постдипломски смер за сунчеву енергију, први те проблематике у Југославији.

Предавао је и на постдипломским студијама на Природно-математичком и Филозофском факултету и у Центру за мултидисциплинарне студије Белградског универзитета, као и на Електротехничком факултету у Скопљу..

Аутор је универзитетских уџбеника „Неравнотежна статистичка физика“ (1981) и „Квантна електродинамика“ (1983), као и неколико књига у земљи и иностранству. Објавио је око 300 научних и стручних радова углавном у међународним научним часописима и монографијама, од којих је највише из сфере неутронске физике, електричног инжењерства, енергетике и одрживог развоја, електрицитета мозга и филозофије науке.

Учествовао је на више међународних научних скупова у двадесетак земаља Европе, Америке и Азије, најчешће као позвани експерт. Реализовао је велики број научних пројеката, од којих су више од 20 били међународног карактера. Његови резултати су коришћени у многим страним прилозима, монографијама и докторским дисертацијама.

Главни његови научни придонеси односе се на неутронику („метод Поп-Јорданов“ за термализацију неутрона, објављен у престижном издању Уједињених нација пре пола века); електроенергетику (мултидизмензионална интерпретација околинских ризика); соларну енергију (квантни модели танки филмови), одрживи развој (негентропски концепт и ментални индикатори); неуронауката (електрицитет мозга и квантни ментални спектри) и филозофију природних наука (интерпретација микрочестични дуализам).

Академик Поп-Јорданов био је члан редакција и рецензент више међународних научних часописа и међународних стручних организација, као и референт за избор професора на универзитетима у Европи и Америци. Био је одговорни уредник часописа „Радови“ (Завода за физику на Београдском универзитет)у, као и директор Меународне постмагистарске летње школа реакторске физике, организоване  од Међународне агенције за атомску енергију.

Био је добитник више награда, међу којима су и Годишња награда Института у Винчи за индивидуално научно остваривање (1964); Јубиларна награда Института у Винча за развој научне области (1968); награда ВРЕН-УНЕСКО за најбољи рад Светског конгреса обновљиве енергије у Денверу (1996); награда Светске иновационе фондације за изванредан допринос науци и човечанству (2003); награда за изванредан придонес науци 20. века; награда Универзитета у Скопљу и у Београду за најбољи успех на студијама и др.

Јордан Поп Јорданов је био нисилац Споменице 1941. (као учесник НОБ у Македонији), Ордена за храброст, Ордена Братства и јединства, Ордена за рад, три Ордена Заслуга за народ, Ордена заслуга за Македонију (2007), Медаље Македонске православне цркве (2008) и др. Био је председник Научног савета на Институту за нуклеарне науке у Винча (1969-1970) у време када је тај институт био највише афирмисани научни центар у југоисточној Европи, као и декан Електротехничког факултета у Београду (1977-1979).

Током 1993. године основао је Истраживачки центар за енергетику, информатику и материјале при МАНУ, којим је руководио до 2012, и који се развио у међународно афирмисани „центар одличности“. Био је председник Македонског националног комитета Светског савета за енергију. Био је члан пет страних академија и то: Њујоршке академије наука (САД), Међународне академије наука (Минхен, Немачка), Европске академије наука и уметности (Салцбург, Аустрија), Медитеранске академије (Напуљ, Италија) и Светске академије за уметност и науку (Сан Франциско, САД).

Академик Јордан Поп Јорданов је био и почасни члан Светске иновационе фондације и Филозофског друштва Македоније, као и страни члан Америчког физичког друштва, Европске секције друштва за анализу ризика, Међународног друштва за соларну енергију, Римског клуба-Савета за будућност Европе, Европског нуклеарног друштва, Друштва за примењену неуронауку и Европског друштва за културу.

За дописног члана МАНУ изабран је 25. децембра 1969. на првој редовној изборној скупштини, а за редовног члана 26. децембра 1974. године. У периоду од 1984. до 1991. године био је председник МАНУ.