Репортери пишу о томе да је стање у Приштини било посебно тешко за Србе. Бивша престоница Милутима Немањића била је оронула, запуштена и прљава. Како се наводи, варош на ободу турске империје која је пропадала.

Сви трагови српске владавине су уништени. Нема споменика, нити „Милутинвих дворова“. Познато је само место где се до недавно (1912. година) налазила кула, последњи остатак двора српског владара.

 Када је српска војска ушла у Приштину, она је имала 3690 кућа и око 25.000 становника. Половина су били Срби. Преостали су имали турско или  арнаутско порекло. И око хиљаду Рома, православних и муслимана.

Број српских домова нагло је опадао. Зулум који су спроводили Турци и Арнаути претио је да потпуно прорета Србе са Косова. Ипак, Срби су се одржали. Имали су једну основну и једну грађанску школу. Ту је била и једна црква уз коју се налазио конак где је одседао митополит који је долазио из Призрена. Српски конзулат је у Приштини отворен 1888. године. Први конзул на Косову био је Лука Маринковић који је убијен у Приштини.

На пола сата од Приштине налази се Косово Поље. Тужно српско разбојиште са гробом цара Мурата. Недалеко су црква Грачаница, манастир Девич, рушевине брвеничке цркве, задужбине Лазара и Стефана Мусића, сестрића Кнеза Лазара.

Како наводе ратни репортери, на планини Чичавици налазе се рушевине 77 српских манастира.

ПОЛИТИКА