15. март 2011.

Мало је музичких бендова у Македонији који се могу похвалити успешном више деценијском каријером, какву је са пуно љубави градила позната музичко-брачна двојка Силви бенд. После 22 године заједничког рада и 17 година брака Силвана и Влатко су, ван скандала естрадног света, позитивне и остварене личности, чији живот је свакодневно испуњен музиком. Њена јужњачка крв и енергија изазива тренутну фасцинацију лепотом и интерпретацијом, а његова смиреност пријатну емоцију и радост поновног сусрета с њима.

Драги су гости бројних музичких догађаја и искрени пријатељи и сарадници Споне.

Како функционише брак двоје људи који се баве истим послом? Је ли то привилегија или отежавајућаоколност?

Влатко: Мислим да је предност и велика привилегија.Због времена које проводимо заједно,можемо да напредујемо у професији и у браку.
Силвана: Дивно је покрај себе имати колегу који вас добро познаје, зна све ваше наклоности, недоумице, приоритете, емоције... тако да у одређеном моменту може да вам помогне да заблистате пуним сјајем. На жалост, понекад несугласице из приватног живота знају да замраче неке моменте, али музика као уметност која оплемењује, помаже да се ти моменти брзо и лако превазиђу. Ипак је привилегија делити своје, комплетно животно дело с човеком кога волите.

Како вам је изгледало Скопље када сте из Србије у овај град стигли први пут?

Силвана: Морам да признам да сам имала страшну аверзију према самој чињеници да морам да одем из родног града, да се одвојим од родитеља и прекрасне хармоније и сигурности, коју пружа родитељски дом. ( У то време није постојала Музичка академија у Нишу.) На почетку нисам ни желела да упознам град, знала сам само пут од стана до факултета и аутобуске станице. Време сам проводила марљиво учећи и вежбајући. Знала сам да од могућих 15, положим по 14 испита у јунском року, да би ми те четири године студија брже прошле. А онда се појавио Влатко...С њим или због њега, заволела сам Скопље и Македонију .

На шта се у Македонији никада нисте навикли?

Силвана: Оно што ми и данас смета и на шта се никада нисам навикла, је навика наших драгих суграђана да моментално пређу на пер-ту, без обзира на узраст, статус и правила утврђена друштвеним нормама.

Да ли је био план да после факултета вратите у Србију?

Силвана: Да ,требало је да се после завршених студија вратим и Ниш и продужим са просветним радом, будући да сам стекла звање - професор музике-музички теоретичар и педагог.

Да ли сте тада размишљали о томе да будете професор, или о соло каријери?

Силвана: Љубав са Влатком је преусмерила моја размишљања. Наиме, он је главни „кривац"за овакав ток наше каријере.
Влатко: На основу мог претходног искуства знао сам да смо добра комбинација и већ тада сам имао визију у ком правцу треба развијати нашу каријеру. Иако смо се одлучили за соло каријеру,просветни рад практикујемо приватно.

Да ли сте заједно наступали и у Србији и где ?

Наступали смо 1991.и 1992. на фестивалу МЕСАМ у Београду и освојили награду „Најбољи дебитанти", затим у Ваљеву исте године, на фестивалу који је био претеча „Будва –феста" и у Будви на истоименом фестивалу.

Да ли сте до сада сарађивали са провереним хитмејкерима из Србије?

Ми смо се као група, појавили управо у периоду почетка распада Југославије.Низ непријатности и натрпељивости који је тај период донео, уродио је недостатком амбиције за освајањем тог простора. У међувремену, смо оформили породицу и она нам је постала приоритет.И данас, иако је наша ћерка порасла, ми селектирамо наступе да би њој обезбедили наше максимално присуство и заштиту у сваком моменту.

Какав су за вас изазов фестивали , евровизиски на пример ?

Фестивали су неопходни на почетку каријере као могућност промовисања и потврђивања. У каснијем периоду, смо своје место на „зезданом небу" сачували квалитетним наступима и богатим перформансима, водећи се искуством и зрелости које је време донело. Због нерегуларности избора за песму Евровизије, претендујемо дистанцу.

Да ли сте данас задовољни каријером и да ли би нешто мењали кад бисте могли?

Силвана: Да,знам,можда је могло и боље, али ово је ипак мој живот, моја каријера и ја сам је тако обликовала. Знајући да би већа посвећеност каријери била на уштрб моје улоге мајке, схватила сам да ми ни једна награда на овом свету није већа од улоге родитеља. Одлучила сам да ми дете расте окружено љубављу, топлином и пресрећна сам што је израсла у емотивно здраву личност. Нисам пропустила њен први корак, ни први зуб, прву реч, први дан у школи,прву етиду на клавиру...и најважније је да сам јој била подршка у откривању њеног животног опредељења.
Влатко: Апсолутно сам задовољан нашом каријером која је у узлазној константи, коју обезбеђује наш квалитет и постојаност и бићу задовољан да тако и остане.

Да ли ће вам се и ћерка прикључити у бенду , колико је талентована за музику?

Наша је ћерка веома талентована, наиме, поред изузетног слуха, свира клавир, а дефинитивно опоредељење су јој ударни инструменти. Већ је део перформанса „Песме из претставе Коштана".У сваком случају врло је своја, тако да је видим у неком потпуно њеном, личном изразу.

Играли сте Коштану и снимили песме са врањанским мелосом, што је наишло на одличан пријем код публике, јер су у питању непролазне музичке нумере. Хоће ли их бити још у вашој интерпретацији? Какви су планови за ову годину?

Коштана је била мој велики изазов, још увек уживам у сваком моменту интерпретирања тих песама, али, својој публици дугујем још много инвенције. Влатко и ја радимо на новом албуму, који ће садржати десетак нових поп-нумера.Турнеја са „Коштаном" још увек траје и следећи наступ биће одржан у новом театру у Ђевђелији. У сваком случају наш живот тече мирно, свакодневно испуњен музиком...

Б.Т.Г.