Ре­зултати ће се знати када стручњаци прегледају, проуче и прецизирају све измерене податке и про­цене њихов утицај на Ме­моријал у коме почива 687 хероја српске војске у Првом балканском рату.

- Даћемо свој суд у писменом извештају тек после прегледа свих ре­левантних показатеља мерења утицаја минира­ња на спомен-комплекс - рекао је др Ненад Лајбен­шпергер, историчар из нашег тима стручњака, у којем су били и др Лазар Кричко, професор Рудар­ско-геолошког факултета у Београду и његов аси­стент.

Мерењима јачине и деј­ства експлозија, прису­ствовали су и стручњаци из Северне Македоније, иако је македонска стра­на убрзавањем поступка грубо покушала да избег­не тим из Београда тако што је мимо термина ко­ји је био договорен за 15. септембар, све померила за 14. не обавестивши ни­кога из Србије, чак ни на­ше Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, са којим је читав поступак претходно договорила.

У ишчекивању оцена стручњака, "са терена" су присутне примедбе о самом чину спроведеног минирања у каменоло­му чији је концесионар Грађевинска фирма "Гра­нит".

Наиме, уместо јед­не, обављене су две одво­јене, слабије детонације. Упућени тврде да је то учињено како би мерни инструменти показали мање вредности и мањи утицај на околину.

Председник Удруже­ња за заштиту и очување српских споменика у Се­верној Македонији, Саша Ристић, за "Новости" је рекао:

- Журба открива ма­нипулацију. Два, уместо једног збирног минирања, изведена су да би се убла­жили ефекти потреса и да би се доказало да нема опасности по споменик. Убеђени смо да стручња­цима то није промакло.

Из македонских на­длежних институција мерењима су присуство­вали Сарита Карпузова из Управе за заштиту културног наслеђа, Ав­душ Јонузи из Државног инспектората за технич­ке инспекције и Тодор Шендов испред фирме "Гранит". У име грађана села Томеђа био је Владан Станојковски, секре­тар МЗ, а минирање су надзирали представници Факултета природних и техничких наука при Универзитету "Гоце Дел­чев" у Штипу.

Протест мештана Тромеђе

Минирањима је, у четвртак, претходио и вишечасовни протест житеља села Тромеђа који су инсистирали да се забране сви радови на површин­ском копу у забрањеној зони у околини меморијала Зебрњак. Кажу да "проблем није одскора, да траје деценијама упркос ранијим забранама свих активности у каменолому". Штете су видљиве на кућама, стајама, али и усевима. Уз све то, истичу, "несхватљиво је да се годинама дозвоља­ва експлоатација кемена која директно угрожава споменик на Зебрњаку".

Новости
фото: М. Станчић