Част ми је и радост да свима вама окупљенима на овој Светој Литургији пренесем благослов и честитке нашег Блажењејшег Архиепископа охридског и Митрополита скопског г. Јована, поводом данашњег евхаристијског празновања Светитеља Саве првог Архиепископа Српског.
Поштовани и драги представници српских удружења, школа, власти, ученици, поштована и у Христу љубљена браћо и сестре, данас је велики дан који прослављамо. Сви пак велики дани представљају прекретнице у животима људи. У таквим данима ваља се сагледавати и проматрати о величини коју славимо и о нашем односу према таквој светињи. Да се запитамо где се налазимо и како стојимо у односу на празник, у односу на светосавски пут, који је пут освећења и обожења у Христу.
Свети Јустин Ћелијски је одржао 1966. године, у манастиру Ћелије Светосавску беседу. Беседу је отпочео овим речима: ,,Данас је Свети Сава, али данас је српски Велики Петак, требало би да буде највећи празник после Ускрса, а данас је српски Велики Петак”. У тој својој чувеној беседи Свети Јустин је говорио да је Свети Сава распет: у Београду на Теразијама, распет на Универзитету, распет испред Патријаршије, распет у Шумадији, распет је у градовима, па набраја: у Крагујевцу, Нишу, Лесковцу, Врању, Новом Саду, Сарајеву, Бања Луци, Цетињу, Никшићу (додао бих да је то распеће у Црној Гори ових дана веома изражено). Свети Сава је на свим тим побројаним местима, по речима Светог Јустина, те 1966. г. распет, а са крста је говорио Богу: ,,Господе опрости им, јер не знају шта раде”. Тада није споменуо Скопље, али је објаснио да је Свети Сава распет испред Патријаршије због стања раскола. Но, поред свих ових распећа Светог Саве данас ће Светитељ бити распет још једном, на светосавској академији која се организује без присуства и благослова нашег блажењејшег Архиепископа охридског и Митрополита скопског г. Јована. У истоименој беседи вели Свети Јустин Ћелијски да се тада само у црквицама славио на исправни начин Свети Сава. Данас је Свети Сава присутан у овој црквици, како би рекао Свети Јустин, или како ми говоримо у овом Параклису Светог оца Нектарија Пендапољског Егинског Чудотворца.
Љубљени, када се појављује једна рана на организму њу је потребно третирати у што ранијој фази да не би рана прерасла у гангрену. Не треба рану прекривати и сакривати. Тако се рана неће исцелити. Стећи ће се утисак, уколико се тешка рана сакрије да је ту по среди здравље. Нашминкана рана која је прерасла у гангрену, која се прекрива представљаће управо вечерашња академија. Потребно је, наиме, да се изнесе проблем, да би он био решен, јер очигледно је да је вечерашња академија саблазан многима, поготову припадницима Охридске Архиепископије Српске Православне Цркве.
Одговорни смо пред Светим Савом и Богом да укажемо, слободно, али не из мржње или неких ниских приземних побуда, него побуђени одговорношћу и бригом за људе који су у канонској Цркви, али и бригом и за оне који нису данас у канонској Цркви, да отворимо један нови видик свима. Вама ради утврђивања у истини, другима ради просветљења, ради спасења, ради присаједињења са саборним Христом у Његовој светој Цркви, у Његовој светој заједници, на истинитом сабрању на ком чезне и Свети Сава да нас види све окупљене заједно. Познато је и веома древно предање, које је пренео Свети Игнатије Богоносац да се црквене ствари не започињу, не врше без благослова надлежног архијереја. То предање ви, богољубиви и испуњени бригом о Цркви врло добро знате. Напредујте у таквој вери, која не постоји без учешћа у литургијском прослављању Светог Саве и свих других Божијих угодника. Свети Јован Милостиви Александријски Патријарх из седмог века је учио да у расколничке и јеретичке храмове не треба ићи на службе. И иде чак до те мере да каже, уколико у својој близини немају канонску Цркву, Богу је пријатније да људи остану код куће да се моле него да присуствују расколничким и јеретичким службама. Вечерашњи скуп није место где бисте ви верни народе требало да идете. Не можемо ићи на Литургију која је под омофором Светога Саве, у Охридској Архиепископији Српске Православне Цркве, и да онда одемо на прославу која није под омофором, заштитом Светог Саве. Себе бисмо показали лицемернима, а Светог Саву бисмо онда лично ми распели, свако од нас појединачно ко би тако нешто учинио. Због свега тога, вечерас не треба ићи на нецрквену прославу академије, која нам неће донети благослов Светог Саве већ ће нам га одузети. Неће нам повећати радост коју смо данас сви примили, већ ће нам је одузети.
Угледајмо се, браћо и сестре, на храбре и врлинске хероје у Црној Гори, који бране Цркву свакодневним молитвама и литијама. Такве литије су организоване и у многим градовима Србије. Организована је и у Вуковару. Угледајмо се на њих. Охрабримо се да се мирним путем, али свим законским расположивим средствима изборимо да се коначно спроведе пресуда Суда за људска права из Стразбура, и да Охридска Архиепископија Српске Православне Цркве буде регистрована. Срби, браћо, обавестите све амбасаде и политичке организације да се вама ускраћују основна људска и верска права. Доста је било да се више служи по становима. Ми смо људи друге категорије у Р. Северној Македонији. Не сме тако да остане. Христос каже да куцамо и да ће нам се дати. Покуцајте на сва врата. Уједините се око ваших и наших људских и верских права да бисмо могли, коначно, да Светог Саву славимо у велелепном храму. Захтевајте, Срби, од власти да нам да оно што нам законски припада, да имамо своје храмове и да у њима служимо. Пробудите се Срби. Доста је било спавања. Време је да се свако од нас заложи и да се бори мирно, законски за своја основна права.
Несмемо се односити према овим горућим проблемима садашњице и свакодневнице као Нојеви који од страха скривају своју главу у песак. Будимо храбри, достојанствени, истрајни, заложимо се сви до једног да се овај проблем још сутра реши.
Ако тражимо оно право које нам припада, да можемо и треба да имамо своје храмове, не значи да смо било чији непријатељи. То значи, само, да не желимо и недозвољавамо да будемо угњетавани, грађани другог реда, јер смо сви одани грађани ове земље. Овде су многи од вас рођени, овде су многи од нас дошли да живимо, а сви ми желимо да живимо поштујући и ценећи све људе у овој земљи.
Поступајмо као прави светосавци, достојанствени и упорни и истрајни у истини и у братољубљу, човекољубљу и Христољубљу. Оно што нам припада законски као грађанима ове земље за то сви да се изборимо.
Завршићу речима Св. Јустина Ћелијског из наведене беседе: ,,О Свети Оче Саво, васкрсни нас из мртвих. Васкрсни нас на веру у Господа Христа. Да ништа на овом свету не ценимо као Њега и да никога не љубимо више од Њега. Јер, ето, Он нам кроз Себе даде сва небеска блага и Царство Небеско. Дај нам силе и моћи и ми исто тако да усвојимо веру у Њега, љубав к Њему, молитву к Њему.
Свети Оче Саво, опрости и помози! И моли Господа Христа да све нас, српске мртваце, мртваце душом, васкрсне из свих смрти к Њему, ка Небеској Правди, ка Вечном Животу кроз све векове. Амин”.
Отац Марко Манојловић
Беседа на Литургији у параклису Светог Нектарија Егинског ПОА-СПЦ у Скопљу.
