Трудимо се од 2012. да останемо на европском путу, као смеран кандидат за придруживање Европској унији, зар не? Сетимо се да су најмоћније државе тадашње Европске економске заједнице, Велика Британија, Немачка, Француска, Италија, Холандија и друге, учествовале у разбијању СФРЈ. Уз помоћ Ватикана, прве су већ крајем 1991. признале противуставно отцепљене Хрватску и Словенију. Касније су учествовали у Дејтонским преговорима за окончање рата у БиХ (финални акт потписан у Паризу), затим на неуспелој конференцији за решење сукоба на Косову и Метохији у Рамбујеу. Онда и као гаранти мировних преговора и споразума у Бриселу, укључујући и онај о формирању Заједнице српских општина, који се не спроводи већ десет година и разлог је нових сукоба на КиМ, каже у разговору за „Политику” проф. др Владимир Првуловић.

Из преко стотину његових колумни објављених током шест година у „Политици”, на рубрици Погледи, њему се чини да смо заиста у раљама бесмисла, како се књига и зове. Издавач је новосадски „Прометеј”, а на насловној страници је илустрација Драгана Стојановића објављена уз колумну „Свет у ритму лаких дрога”.

Према политици Северне Македоније проф. др Владимир Првуловић има своје мишљење, иако званични Београд и Скопље имају одличне односе...

- За Србе болан бесмисао је и политика бивше Старе или Јужне Србије, која се, Титовом политиком преко Лазара Колишевског, преобратила у антисрпску Македонију. Уз недопустиво присвајање грчког назива Македонија (Титов контраударац због пораза и протеривања грчких партизана) масовно је поништавала статус српског становништва не само преименовањем српских презимена са завршетком, најпре на -ов, затим на -вски, па најзад само на -ски. Упркос толиких српских жртава за опстанак Старе Србије, Охридске архиепископије и српских цркава, Срби су систематски нестајали из исфингираних пописа становништва. Данас их је остало само 24.668, без статуса националне мањине (што ће, по захтеву ЕУ, морати да уведу за око 100.000 статистичких Бугара–Македонаца, који су купили бугарске пасоше ради третмана као грађана ЕУ). Преостали Срби имају статус етничке групе, иако послератни скоро истобројни досељени Македонци у Србији имају статус националне мањине, са службеном употребом македонског језика у администрацији, школама, радио и ТВ емисијама и фестивалима, равноправни са Србима.

После Охридског и Преспанског споразума, које им је наметнуо НАТО, морали су да признају да свако насељено место са албанском већином има градоначелника и локалну албанску управу под албанском заставом. У Влади Северне Македоније, са избрисаном грчком историјом и промењеним именом, на најосетљивијим министарским местима (иностраних послова, чак и одбране и другим) налазе се Албанци. Можемо да сматрамо да су то њихови унутрашњи проблеми, али пошто је Влада С. Македоније званично признала назови државу Косово, то је директно антисрпски поступак и политика. А истовремено та држава успешно привредно сарађује са Србијом, с којом је основала тзв. Отворени Балкан, увела међусобна путовања с личним картама и без задржавања привредних возила на границама.

Линк вас води до целог интервјуа који је проф. др Владимир Првуловић дао Политици.