09. мај 2011.

У укупном деловању Срба у Македонији, сматрам да само у основи програмски уједињени, по свим сегментима могу се остварити витални, кључни интереси дела српског народа у овој земљи. Тај приступ Срби сами не могу да остваре. Било је покушаја, али се стари проблеми не превазилазе. Намеран да иницирам нови напор у том погледу, за помоћ матичне државе, обратио сам се писмом актуелном министру за дијаспору и вере у Влади Србије, г. Срђану Срећковићу. 

Поштовани господине Срђане Срећковићу,

Када се јављате човеку кога нисте срели у животу морате имати неке заједничке идеје, догађаје, или људе који су део неких догађаја да вам дају право на јављање и сусрет. Да, када сам прочитао на сајту дијаспоре Ваш СиВи, донео сам одлуку да се јавим човеку који је генерацијски близак мом сину, а са његовим председником сам неке давне 1968. у дане студенских демонстрација марширао у истом строју са Зеленог венца према Савском мосту. На том путу људи у „плавом", што би 9. марта 91. године рекли „комунисти који треба да оду", а данас неки нови, то исто би желели да испоруче данашњој власти.
Из 1992. године сећам се препискe са Вуком, иделошким противником на истој српској страни, само зато што смо ми Срби у Македонији толико волели Србију, да нисмо размишљали да свака власт има улогу да сачува систем, а затим колико остане народу. Да, живели смо у имагинарном свету, свету жеља, а отрежњење је стигло са питањем, „ шта смо урадили и да ли је могло више"...

Образовни, пословни и политички пут којим сам ишао је веома компатибилан са пословима који сте и Ви обављали; завршио сам кибернетику на ФОН-у, радио сам у спољно-трговинском предузећу Македонија-табак, затим био део тима који је формирао Тутунску банку (сада НЛБ Тутунска банка), где сам био директор девизног пословања. Затим приватник...
А и део мог политичког деловања почиње 91. када сам као члан иницијативног одбора Удружења Срба, посетили Министарство за Србе ван Србије и у разговору са министром Станком Цвијаном поставили основе деловања Срба у Македонији, на друштвеном, политичком плану, као и питање сарадње са матичном државом Србијом.

Ово што пишем, као и свака активност нема значаја, ако нема поруку и циљ. А јављања има циљ, да, оно што је прва, друга и садашња генерација предводника Срба у Македонији пропустила и није урадила, неко због неискуства, други из незнања, трећи... Данас је потребно учинити више него што смо могли на пољу избора, изабрати оне који знају и који могу спровести оно што ће понудити. То се постиже само ако је понуда јасна и у интересу Срба у Македонији.

Сада долазим до онога што верујем да је потреба, а то је потреба за јединством Срба. У Македонији постоје три партије ДПСМ, ДСС и НСС. Но, српски гласач није видео на медијима представника Срба да заступа српске интересе и који су ти интереси, како и са ким их треба остварити, уз многа друга питања.

Пре свега да партије Срба у Македонији ставе на располагање своје изборне програме у медијима (електронска новина СПОНА, на пример), како би се Срби упознали са изборним програмом, а да при томе програм садржи економско, политичко и друштвено деловање Срба и очекиване резултате деловањем партије, посебно сарадњом са матичном државом Србијом.

Сматрам да се само програмски можемо ујединити, а у даљем деловању на свим осталим потребама као део српског народа у Македонији. Овај приступ сами Срби не могу остварити. Знам, било је покушаја, али зато знам да ћемо уз Вашу помоћ, односно помоћ матичне државе, успети..

На путу очувања јединства Срба у Македонији желим Вам успех. Знам да је тај пут тежак, али циљ је виши од отпора који може доћи.

Не бих желео, као и сваки Србин да не знам чему теже руководства партија Срба у Македонији, да не знам с ким желе и зашто улазе у коалицију, да не знам са којим програмом ће наступати у Скупштини, без обавезе према гласачима и многа друга „незнања" о онима којима дајемо глас. За глас уочи избора тако велики, а затим четири године нема речи и одговор на многа питања.

Без одговора на ова питања, постојање и опстајање Срба, српску баштину и културу не можемо сачувати.

Једна пословица каже: „Зазирем од људи који немају потребе". Ја немам потребе за политичким ангажманом, за новцем, славом. Једино имам циљ, да ПОКРЕТ СРБА у Македонији, настао 1991. године опстане и допринесе очувању Српства будућим генерацијама Срба у Македонији.

Завршићу посветом Милана Комненића на књизи
"Риданица": „За Милана Стаменковића с вером у Српство
Београд 94.
Милан Комненић".
Милан Стаменковић