За Миодрага Илића, аутора књиге „Традиционални рецепти домаће српске кухиње” и организатора фестивала хлеба, овако рангирана проја у светским оквирима није изненађење.

– Вештина припремања хране је сврстана у нематеријалну баштину и сви се труде да имају што више традиционалне хране у понуди. У последње време све је више тих гастрономских водича и ранг-листа хране која подиже видљивост туристичке понуде. Тако је и у овом случају, добро је да се чује и за проју. Ја претпостављам да се та оцена односи на ону најједноставнију проју с три састојка каква се код нас припрема традиционално. Још крајем 19. века имамо податке о томе, а у неким имућнијим домаћинствима овим састојцима се додавала сурутка или маст – објашњава Илић.

Како наводи за „Политику“, хлеб је високо рангирана намирница, има богату историју, дубоко је укорењен у нашу традицију и његово рангирање је сасвим логично. Оно што је најважније у Србији у понуди имамо и одлична брашна, органске житарице и могућност да се овакве вести увек искористе за промоцију тог квалитета, каже наш саговорник.

На листи најбољих хлебова на свету наведено је да је српска проја врста кукурузног хлеба који се сервира уз раскошне месне чорбе.

– То је јело које се често спрема свеже за породичне гозбе и служи топло, право из рерне уз слане додатке, попут кајмака и чварака – наводи се у образложењу оцене за нашу проју.

Иначе, добри познаваоци традиционалне кухиње кажу да се посебна проја конзумира у селу Маркова Црква код Ваљева. Реч је производњи органских и интегралних врста брашна, која се заснива на млевењу целог зрна на воденичном камену. Овај произвођач житарице узгаја у условима сертификоване органске производње, а посебно су познати по шареном кукурузном брашну које је јединствено на тржишту и направљено је од мешања белог, црвеног и жутог кукуруза.

Власник ове производње Томислав Сретеновић каже за „Политику” да се у нашој исхрани све више користи кукурузно брашно због његових нутритивних и здравствених предности. Он објашњава да га не изненађује да је проја на листи најбољих хлебова иако за њега то није хлеб.

– Хлеб не може да замени проју ни проја хлеб, али је битно да имамо у понуди тако добре производе који су препознати и у свету. Успех проје је у њеној једноставности – каже Сретеновић. 

Да подсетимо да се јела из наше земље све чешће налазе на листама светских гастрономских водича, као и да туристи који посећују Србију често баш храну наводе као разлог због кога долазе.

Тако је недавно и традиционални специјалитет ужичког краја комплет-лепиња, према оцени гастрономског онлајн водича „Тејст атлас”, проглашен најбољим доручком на свету за 2023. годину. У образложењу оцене, „комплет” је наведен као „све што је у њему”. За попис „100 најбољих доручака на свету” до 29. новембра 2023. године било је регистровано 22.169 оцена, од којих је систем за гласање прихватио 15.007 гласова. Како кажу из ове компаније, идеја овог гласања је да се промовише квалитетна домаћа храна и да се људи мотивишу да стално пробају неке нове укусе и специјалитете. На овој листи нашао се управо специјалитет из Србије.