Промотери публикације „Документарни филм и идентитет“ мр Сунчице Симоновске Веселиновске, вишег филмолога Кинотеке, су проф. др Драгица Поповска са Института за националну историју и шире. проф. др Атанас Чупоски, консултант филмолог у Кинотеци.

Рецензенти овог штампаног издања истоименог магистарског рада Веселиновске су проф. др Антоанела Петковска и проф. др Тодор Чепреганов. Поводом значаја документарног филма, Чепреганов истиче да снимање документарних филмова, који су углавном усмерени на обраду историјских чињеница из прошлости, потврђене актуелним научним истраживањима, директно утичу на колективно памћење – као кључни фактор у обликовању националних обележја македонски народ.

Како наводи, филм уопште, а документарни филм посебно, има моћ да нас непрестано враћа у прошлост, због чега постоји потреба да се сачувају сви елементи који заузимају значајно место у идентитету једног народа – где се филм појављује у улози једног од чувара и споменика идентитета тог народа.

- И за друго биоскопско издање које је промовисано данас, м6. децембра - Блу-реј издање под називом "Пет македонских ентолошких филмова" може се рећи да је подједнако значајно за идентитет као део нашег колективног памћења, али пре свега као наше аудиовизуелно културно наслеђе.

Како наслов говори, реч је о пет документарних филмова са етнолошком тематиком, снимљених педесетих и шездесетих година прошлог века, у продукцији Етнолошког музеја – Скопље и продуцентске куће „Вардар филм“, наводи се у саопштењу Кинотеке.

Документарни филмови који су нашли место на овом издању су – „Ускршњи обичаји“ (1954, р. Ацо Петровски), „Галичка свадба“ (1955, р. Ацо Петровски), „Дервиши“ (1955, р. Ацо Петровски), „Мариовска свадба “ ( 1966, р. Вера Кличкова) и „Русалиски обичаји у Ђевђелиском” (1957, р. Благоја Дрнков) – дигитално су рестаурирани прошле године средствима међународног пројекта „Сезона филмских класика” Удружења европских кинотека (АЦЕ).

Дигиталну рестаурацију пет етнолошких филмова извршио је проф. Владимир Павловски, а промотер блу-реј издања била је мр Елизабета Конеска, виши кустос у Музеју Македоније.

фото: Кинотека