29. новембар 2016.
Промоција монографије „Маестро Александар Џамбазов -
Живот кроз сећања, афоризме, сентенце“, музиколога Јулијане Папазове и Елени Новаковске биће одржана у уторак 29. новембра у 20 часова у простору скопске књижаре „Литература.мк“ у улици „Македонија“ (преко пута спомен куће Мајка Тереза).
Промотор издања Центра за музикологију (ЦЕМ), (на иницијативу а Савеза композитора Македоније – СОКОМ) у част 80. годињице рођења Александра Џамбазова, је Бранка Костић Марковић, уредник Астрорума Литература.мк
Дело
Монографија је посвећена животу и стваралађтву знаменитог македонског диригента и композитора Александра Џамбазова, а истовремено осветљава културно друштвени амбијент више периода македонске музичке историје. Књига је резултат једног савесног медијаторства спроведеног од ауторки музиколога које кроз портретирање личности успешно проучувају и музичка и социокултурна стања у два различита историјска периода: период СФРЈ (ФНРЈ 1945-1963; СФРЈ, 1963-1991) и период Републике Македоније (од 1991.).
Свакако, притом оне не заборављају и чињеницу да маестро Џамбазов своје рано детињство ппроводи у два друга историјска периода Краљевине Југославије и Другог светског рата, што значи да се његов живот протеже кроз неколико различитих друштгвених уређења. Овакав приступ ауторског тима омогућује боље разумевање музичких, културних и друштвених прилика, развоја, проблема или промена у протеклих шездесетак година.
У књизи је обиље разнородног материјала и добре систематизације резултатита различитих метода истраживања. Сва поглавља су документаристички поткрепљена упутима извода из новина (дневних, недељних, месечних), архивских материјала (фотографија, партитура, личне архиве маестра), интервјуа и личних исказа централне личности књиге.
Све то доприноси са сигурношћу да кажемо да је реч о једној научно издржаној, али и крајње интересантној и популарној публикацији за читање, книзи која недвосмислено обогаћује наши књижевни свет.
Богатство стваралачког опуса
Александар Џамбазов је рођен 3. фебруара 1936. године у селу Стапар, у Војводини. Један је од најпознатијих македонских композитора и диригената. Музичко образовање је оформио у Скопљу (основну и средњу музичку школу) и у Београду, где је дипломирао на тамошнњој Музичкој академији 1960. године. Радни век је провео у Македонској радио телевизији, најпре као сарадник у музичким редакцијама (1960-1964), а потом као диригент Плесног оркестра све до краја свог радног ангажмана.
Његово име се везује са утемељењем фестивала забавних мелодија „Скопје“, а ширина радијуса његовог интереса придоноси да буде оснивач и најпознатијег фестивала дечје песме у Македонији – „Златно славејче“. У исто време, као активен актер музичких догађаја упушта се у широку музичко друштвену активност остварујући битно позитиван утицај на развој музичке културе у свим њеним облицима током последње четири деценије 20. века.
Као диригент, Џамбазов је извршио мисионерску улогу у популаризацији музике за плесни и ревијски оркестар. Посебне заслуге има за подстицај ове врсте стваралаштва код великог дела млађих композитора. То није препрека да направи респектабилан стваралачки опус у коме, поред популарних жанрова, има и дела класичне музике која припадају оркестарском, камерном и хорском стваралаштву. Све то је било валоризовано и кроз многобројна признања, међу којима су и највиша државна („11 Октомври“ за животно дело, „13 Ноември“ и др.) и стручне награде.
Стваралаштво Александра Џамбазова углавном припада популарним жанровима. Више од 40 година његове композиције су биле незаобилазан део најпознатијих македонских фестивала и фестивала у бившој Југославији. Одлична професионална припрема стечена школовањем у Скопљу и Београду и природна надареност омогућили су му да остави велики број мелодија од којих се неке убрајају у евергрин македонске популарне песме. Можда и због чињенице што је њима, некада директно, а некада као далеки одглас провејава карактер нашег музичког поднебља.
Посебно је значајно његово стваралаштво на пољу дечје песме. У првих 15-так година од постојања фестивала „Златно славејче“ његов ауторски допринос програму омогућио је да фестивалот израсте у један од најбитнијих фактора у музичком васпитању и образовању најмлађих. Неке од његових песама са задовољством се слушају и данас.
У делу класничне музике Џамбазов је написао неколику маркантних композиција, од којих је једна („Рапсодија за Скопје“ за клавир и симфонијски оркестар) добитник највишег признања међународног фестивала у „Кава де Тирени“ у Италији. Његов музички израз је умерен и темељи се криз стилске карактеристике минулих епоха, без залажења у авангардна музичка струјања.
