Збирка путописа и репортажа под насловом „Записи из Македоније“, аутора Милутина Станчића, једног од оснивача и првог човека Српског културно-информативног центра „Спона“ из Скопља, светлост дана угледала је током септембра 2023. године у издању Службеног гласника Републике Србије.
Петар В. Арбутина рођен је у Ужицу 1968. године. Од 1996. до 2000. уредник за књижевну критику у часопису Књижевна реч. Од 2001–2004. уредник за књижевну критику и есејистику у Књижевним новинама. Од 2004–2008. члан редакције зрењанинског часописа Улазница и ревије за књижевност Сент. У истом периоду уредник за књижевну критику и есејистику у пљеваљском часопису Мостови. Од 2005. до 2009. главни уредник Графичког атељеа Дерета из Београда. Од 2009. у ЈП „Службени гласник“ шеф Редакције часописа; извршни директор издаваштва у ЈП „Службени гласник“ (2011-2013); уредник у Редакцији књига у ЈП „Службени гласник“ (2013-2015); од марта 2015, поново ради на месту Извршног директора у Сектору за издавање књига у ЈП Службени гласник. Уређивао књиге и сарађивао на новим издањима са најзначајнијим именима српске књижевности и науке; Као уредник и редактор до сада је потписао више од 300 књига. Објавио је више од 200 библиографских јединица: есеја, прича и књижевних критика, у домаћим и страним часописима.
Горан Максимовић (Фоча, 24. септембар 1963) српски је историчар књижевности, књижевни критичар, антологичар и професор Универзитета у Нишу.
Студије књижевности завршио је на Филозофском факултету у Сарајеву 1987. године, а постдипломске на Филолошком факултету у Београду 1993. године, где је магистрирао са темом Бранислав Нушић као приповједач, код проф. др Јована Деретића. Под менторством истог професора докторирао је 11. јула 1997. године на теми Типови смијеха у српској умјетничкој прози 19. вијека на Филолошком факултету у Београду.
Био је шеф Катедре за српску књижевност (2000—2002), продекан и главни и одговорни уредник издавачке делатности на Филозофском факултету у Нишу (2002—2004), члан Савета Универзитета у Нишу (2002—2006), као и Сената Универзитета у Нишу (2010—2016). Функцију декана Филозофског факултета Универзитета у Нишу обављао је у два изборна мандата, од 1. октобра 2010. до 30. септембра 2016. године.
Био је главни и одговорни уредник у ИП Зограф из Ниша (1998—2000), члан уредништва часописа Градина (1997—2000), покретач и замјеник главног уредника часописа Слава (2002 — 2005) и уредник у часопису Бдење (2002—2008). Члан је редакција: Књижевног листа (под овим називом од 1999—2014. године; а од 2014. године публикација излази под измењеним називом "Српски књижевни лист" ) и Нове зоре (од 2004. године). Од 2009. године налази се у научној редакцији Зборника Матице српске за књижевност и језик, као уредник за област српске књижевности 18. и 19. века. Био је иницијатор за оснивање и покретање, а од 2009. налази се у научној редакцији годишњака за филолошке науке Philologia Mediana, чији је издавач Филозофски факултет Универзитета у Нишу. (Од 2019. године је именован за главног уредника часописа Philologia Mediana). Од 2014. године налази се у Уређивачком одбору Антологијске едиције Десет векова српске књижевности Издавачког центра Матице српске у Новом Саду. Од 2014. године налази се у научној редакцији часописа Филолог чији је издавач Филолошки факултет Универзитета у Бањој Луци. Био је 2015. године један од оснивача научног часописа Исходишта, а налази се и у његовом уредништву, који је Филозофски факултет у Нишу покренуо заједно са Савезом Срба из Темишвара и Филолошким, историјским и теолошким факултетом Западног универзитета у Темишвару. Од 2018. године у Центру за српске студије у Бањој Луци, у оквиру издавачке библиотеке „Српски преглед“, уређује заједно са проф. др Душком Певуљом серију „Лик прошлости“. Од 2018. године налази се у редакцији Годишњака за српски језик, који је покренуо и објављује Департман за српски језик и књижевност/Департман за србистику Филозофског факултета Универзитета у Нишу. Од 2018. године налази се у уредништву едиције Српски писци из Босне и Херцеговине коју је покренуло Друштво чланова Матица српска из Републике Српске у Бањој Луци. Од 2020. године главни уредник издаваштва Штампарије SCERO PRINT у Нишу.
Борисав Челиковић, рођен је 17. септембра 1962. године у селу Лозањ код Горњег Милановца, историчар. Радио је дванаест година као професор историје у гимназији у Горњем Милановцу. За рад и стваралачки допринос у ширењу културе награђен је 2008. године Златном значком Културно-просветне заједнице Србије, а 2012. за приређивачки рад у едицији „Корени“ – Повељом Миле Недељковић. Бави се историјом рудничко-таковског краја, историјом цркве, стрипа и планинарства. Његова библиографија броји преко 350 библиографских јединица, од којих је више 50 чине објављене и приређене књиге, од којих су најпознатије „Светилишта рудничког краја“, „50 казивања о Светој Гори и Хиландару“, „Одабрани радови епископа Иринеја Ђорђевића (коаутор др Драган Суботић)“…Приређивач је едиције „Корени“ у издању Службеног гласника од њеног установљења.
