04. децембар 2012.

Капитално издање монографије "Стара Србија (19-20. век): драма једне цивилизације", научног саветника Историјског института САНУ, др Славенка Терзића промовисана је у Свечаној сали Дома Војске Србије у Београду.

Промоцији су у Дому Војске Србије присуствовали патријарх српски Иринеј, министар правде Никола Селаковић, лидер ДСС-a Војислав Коштуница и представници САНУ и Српске православне цркве.
Терзићево врло богато илустровано дело на готово 700 страница, представља упечатљив документ политичке, друштвене, културне историје Рашке, Косова и Метохије и Скопско-тетовске области.
На представљању монографије у препуној Свечаној сали Дома војске Срббије, говорили су академици Михаило Војводић и Љубодраг Димић, професор Дарко Танасковић. Присутнима се обратио и директор Православне речи из Новог Сада Зоран Гутовић.

Аутор се у свом обраћању захвалио српском патријарху Иринеју, многобројним присутним црквеним званичницима и представницима културног, јавног и политичког живота Србије.

Монографију "Стара Србија (19-20. век): драма једне цивилизације" су објавили Православна реч из Новог Сада и Историјски институт из Београда. Терзић је у раду користио документацију, укључујући и нову грађу, из домаћих и страних архива, обрађујући узроке и последице крупних демографских и политичких промена на простору Старе Србије и масовне насилне сеобе Срба из ових области. Посебан значај у делу има историјска анализа узрока и последица великоалбанског пројекта све до новијег времена.

Старосрпско питање

Указује се и на међународне оквире питања Старе Србије, у првом реду на политику великих сила према том простору, затим на на југословенске оквире овога проблема, нароћито на политику Комунистичке партије Југославије (КПЈ) према косовском и старосрпском питању.

Терзић је рекао да је монографија његов "покушај да што дубље осветли националну и међународну позадину великог историјског вртлога у коме се нашла Стара Србија у последњих неколико векова".

Дуготрајно занемаривање овог простора српске духовне баштине имало је за последицу садашњу ситуацију, истиче Терзић, истичући изузетну важност разумевања онога што се десило Старој Србији. „То није само питање историјске свести већ и схватања представе о сопственој историји и држави", указао је аутор.

"То је мој покушај да унесем бар мало светла у тај тамни вилајет и укажем на истинску драму српског народа и његове цивилизације, несхваћену, недовољно познату и разумљиву не само Европи и свету, већ и добром делу Срба, да бар за тренутак историјско име једне земље и њен вишевековни плач ставим у средиште пажње", објаснио је Терзић.

Он је оценио да је Стара Србија "очигледан пример извесне дубоке пометње у историјској свести Срба у 19. и 20. веку, пометње нарочито видљиве у сужавању представа и знања о својим земљама и своме државном и културном простору".

Терзић је приметио да "ни српска наука, ни српска политика нису обратиле довољно пажње на мудра упозорења Стојана Новаковића, изнета 1890. са места посланика Србије у Цариграду, о последицама занемаривања старе српске државне баштине и трајања старих и дубоких веза Србије и Срба са јужним балканским областима".

Временски путказ

Признати оријенаталиста Дарко Танасковић оценио је да је Терзићева књига суштински, дубоким спонама везана за наше време и наше прилике, да омогућава да "на једном месту видимо одакле смо, а може нам помоћ и у томе да одлучимо куда ћемо ићи".

Танасковић се осврнуо на књигу "Стара Србија" Томе Бацетића, у којој се, како преноси РТС, наводи да су Срби помагали једни другима и међу њима је било љубави и слоге све док се међу њих нису умешали "источне бераклије, савремени цивилизатори, фразери и препредењаци".

"Књига Славенка Терзића документовано, објективно и критички говори или суди о тим источним бераклијама, савременим цивилизаторима, фразерима и препредењацима негдашњим, данашњим и очигледно свагдашњим, смешта их на место које им у протоку времена припада и своди невесели биланс њиховог учинка. Зато је сматрам капиталном", нагласио је Танасковић.

"На крају Славенко Терзић каже Србија, Балкан и Европа улазе у неизвесну епоху. Неизвесно је највећа мера оптимизма коју у овом тренутку можемо исказати. Неизвесност не затвара пут и не гаси наду и даље у тој неизвесности много зависи од нас", додао је Танасковић.

Љубодраг Димић је запазио "пет тематских кругова" у Терзићевом делу: први је посвећен појму, границама и карактеристикама културно-историјског простора Старе Србије и њиховом сатирању, други говори о месту "косовске идеје" у друштву и српској националној мисли и идентитету Старе Србије.

Терзић се бави, према његовим речеима, и сусретом/сукобом хришћанске цивилизације са вредностима и посебностима исламске цивилизације, политиком Србије и Југославије коју карактерише запостављање и дуг немар, док се "пети круг" тиче настојања да се конструише нова историја о Косову и Метохији и Старој Србији која би била супростављена историјским чињеницама и провереном научном знању.

"Ово је важна историјска синтеза, али и бунт против безобзирног тријумфализма победника у хладном рату који се осећа и у науци, против свих који траже да се зарад будућности заборави прошлост, против необавештености читавих генерација о догађајима из националне прошлости и истовремено протест против историографије и историчара који ћуте о темамма важним за опстанак нације", истакао је Димић.

Српска исељавања са Космета

Историчар Михаило Војводић се осврнуо на Терзићев закључак да је 19. век обележен страдањем и исељавањем Срба са Косова и Метохије.

Он је напоменуо да је мало информација о томе у првој половини 19. века, док у другој половини 19. и почетком 20. века је забележено неколико таласа исељавања.

"Нарочито је карактеристична 1912. година када су косовски Албанци изазвали праву анархију и почели да организују своје власти и заузели Скопље. Проблеми карактеристични за 19. век на Косову и Метохији осећа ће се и у 20. веку, премда понекад пресвучени у друго рухо због промењених околности", рекао је Војводић.

У прилогу монографије објављен је обиман елаборат некадашњег републичког секретара за унутрашње послове Србије Војина Лукића из 1962. године о албанском сепаратистичко-терористичком покрету на Косову и Метохији.