Један од њих, свештеник из Сече Реке код Косјерића Новак Милошевић (1843–1930), протојереј ставрофор, посланик и хроничар, уважен је био у свом крају. Запопио се млад у сечоречкој цркви, још пре српско-турских ратова 1876–1878, у којима је као војни свештеник учествовао, па је већ у позним годинама био кад су букнули најпре балкански, а онда и Велики рат.

О судбини проте Новака, као и низа других косјерићких свештеника и учитеља тог доба пише књига „Крст и перо” плодног аутора Милијана Деспотовића, иза кога је пола века значајног књижевног стварања.

„Како црква у Ражани (близу Сече Реке) није имала сталног свештеника у току балканских и Првог светског рата, у њој су црквене послове обављали свештеници из околних цркава. Тако је током 1912, 1916. и 1917. повремено у Ражани богослужио и поп Новак Милошевић. Ипак, већину времена аустроугарске окупације (1915–1918) овај прота је провео у својој парохији у Сечој Реци, под присмотром окупационих власти. Оне су му, чак и званично, скретале пажњу на то да приликом службе божје не сме помињати име краља Петра Првог Карађорђевића.

Прота Новак Милошевић је дочекао ослобођење и стварање нове државе. Свештеничку дужност је обављао до смрти 1930. године. Почива у Сечој Реци. За заслуге које је имао одликован је црквеним и државним признањима: протским чином, напрсним крстом, Таковским крстом и Орденом Светог Саве трећег степена. Новак је имао сина Богољуба који је био свештеник у сечоречкој цркви, потом ваљевски окружни протојереј, а пензионисан као свештеник у Цркви Светог Саве на Врачару”, наводи се у књизи „Крст и перо”.

Садржајан је животопис проте Новака Милошевића, који је богословију завршио давне 1865. у Београду. Прво је постављен за учитеља у бајинобаштанској Рогачици, где се оженио Ружицом Ђурић. Потом се запопио у сечоречкој Цркви Светог Ђорђа и ту добио службу у којој ће остати 64 године.

„У Сечој Реци је водио акцију градње школе која је завршена 1886. године, а 1900. започео акцију око градње цркве коју ће завршити 1924. Поред духовног посла бавио се политиком, оснивач је Народне радикалне странке 1881. године. Од 1875. до 1884. он је посланик у Скупштини Србије. Учествујући као војни свештеник у српско-турским ратовима водио је записе о припадницима народне војске из Сече Реке, бележећи и имена настрадалих. То је драгоцен документ данас кад доста тога није сачувано, чак је зуб времена и камене књиге (крајпуташе) оштетио.”

Прота је бележио и важне чињенице из историје своје парохије, посебно оне које су се односиле на трагове ранијег постојања цркве у овом крају.

„Био је неуморни заговорник образовања деце, може се казати умолник родитеља да их у школу редовно шаљу. ’Без знања нема трајања, ни нас ни државе’”, записао је у свом дневнику, што је у ово доба забележено о Новаку Милошевићу у биографском лексикону „Крст и перо”.

ПОЛИТИКА