09. јун 2010.

Министар за дијаспору Срђан Срећковић изјавио је да ће 3. јула бити конституисана прва Скупштина дијаспоре, која ће бити симбол јединства државе и свих припадника српског народа који живе ван граница Србије.
Срећковић је оснивање Скупштине дијаспоре и Срба у региону најавио на лидерском скупу у Министарству, уприличеном поводом 20. годишњице оснивања Конгреса српског уједињења (КСУ) који је, како је навео, настао „као одраз опредељења огромне већине наших људи у САД који су желе да се Србија економски, политички и културно развија".
Чланови руководства КСУ блиски су партнери и сарадници Министарства и дали су велики допринос новим, партнерским односима матице и расејања, казао је Срећковић и изразио задовољство што су прошла времена у којима су припадници дијаспоре посматрани као противници земље, а не као партнери.
Министар је подсетио да је Конгрес подржао нови Закон о дијаспори и Србима у региону који је, према његовој оцени, један од темеља те нове ере у односима државе и расејања.
Према његовим речима, усвајањем Закона о дијаспори и Србима у региону створен је камен темељац политике која мора да се води на дуг рок и која не треба да зависи од интереса политичких странка а ни од састава извршне власти.
Срећковић је додао да сарадња са Србима у Америци може бити од великог стратешког значаја за развој земље, јер су САД будући стратешки партнер Србије.
Председник Управног одбора Конгреса Србија у САД Мирослав Мајкл Ђорђевић подсетио је на скупу да је то тело основано 1990. године у Кливленду.
Према Ђорђевићевим речима, Конгрес Србија делује у три основне програмске области које се односе на демократизацију и друштвене промене у Србији, економски развој и бригу за образовно и културно наслеђе.
На данашњем Скупу у Београду, поред Срећковића и Ђорђевића, говорили су и Олга Даниловић, потпредседница Управног одбора Конгреса Србија, председница КСУ Аустрија, Славка Драшковић, председница Конгреса Србија, директор Задужбине Студеница. У својим излагањима они су представили рад Конгреса и говорили о свеукупној демократизацији и развоју друштва у Србији, владавини закона, промени односа појединца према заједници, јачању задужбинарства и сваком питању које води ка хуманој, праведној и слободној заједници.
Скупу су приствовали и представници државних институција у Србији, међународних фондација и организациција – USAID, OEBS и невладиних организација из Србије.