Русија не жели рат у Европи и не може да зажмури на то како САД и НАТО „сасвим слободно и у своју корист” тумаче принцип недељиве безбедности, изјавио је данас руски председник Владимир Путин на конференцији за новинаре после разговора са немачким канцеларом Олафом Шолцом у Москви.
Говорећи о претњи ратом у Европи, Путин је подсетио да је НАТО већ једном покренуо рат на старом континенту против Југославије.
„Што се тиче рата у Европи, немачки канцелар је управо рекао да људи његове генерације, а ја припадам њима, тешко да могу да замисле било какав рат у Европи. То се односи на ситуацију око Украјине. Али ми смо били сведоци рата у Европи који је управо НАТО блок покренуо против Југославије. То је била велика војна операција уз бомбардовање једне од европских престоница Београда. Десило се без дозволе СБ УН. Ово је веома лош пример, али је био”, рекао је Путин, преноси РИА Новости.
Говорећи о Украјини, руски лидер је назвао геноцидом то што се дешава у Донбасу.
Он је повезао обраћање Државне думе и молбу да се призна независност ДНР и ЛНР с тим да посланици јасно осецају расположење бирача којима је „жао становника тих република”.
„Гласање у Државној думи је на овај или онај начин повезано, јер се посланици у руском парламенту, као и у свакој земљи руководе јавним мњењем, они се руководе мишљењем својих глашача, а они то суптилно осећају. И с тим у вези, сасвим је очигледно да у нашој земљи огромна већина људи саосећа са становницима Донбаса, подржава их и нада се да ће се ситуација тамо радикално променити на боље за њих”, поручио је руски председник.
Путин је изразио наду да споразуми из Минска још имају потенцијал и позвао је Немачку и Француску да утичу на Кијев да почне да реализује обавезе које је преузео.
Рекао је да је Русија одлучила да делимично повуче трупе које су близу границе Украјине, као и да он види простор за даљу дискусију са Западом о безбедносним гаранцијама Москве.
Он је, међутим, рекао да није било конструктивног одговора на захтеве Русије.
Говорећи о приступању Украјине НАТО, руски председник је рекао да не сматра да се ће се то десити у блиској будућности, али да Москва сматра да то није довољно добра гаранција, као и да жели да се то питање сада у потпуности реши, пренео је Ројтерс.
На питање да ли ће Русија наставити да повлачи трупе са украјинске границе, Путин је рекао да ће деловати по плану који ће зависити од реалне ситуације на терену.
„Како ће Русија даље деловати? Према плану. А у чему ће се састојати тај план? Из реалне ситуације на терену”, поручио је он и додао да нико не може да одговори како ће се ситуација развијати, јер она не зависи само од њих.
Истовремено, Путин је рекао да у одговору Вашингтона и Брисела постоје моменти о којима је Москва спремна да разговара, пре свега што се тиче Споразума о ракетама средњег и кратког домета и војној транспарентности.
Говорећи о безбедносним гаранцијама које тражи Русија од Запада, руски лидер је истакао да Москва не може да зажмури на то како САД и НАТО „сасвим слободно и у своју корист тумаче принцип недељиве безбедности”.
Како је навео, насилно обуздавање Русије од стране Запада Москва доживљава као претњу безбедности земље, јавља Спутњик, преноси Танјуг.
Што се тиче „Северног тока 2”, он је комерцијални пројекат који је завршен и спреман за рад, рекао је Путин и додао да ће Русија наставити са испорукама гаса преко Украјине и после 2024. године, ако буде потражње и ако то буде исплативо.
Разговор Путина и Шолца трајао је више од три сата.