15. октобар 2011.

Македонија захтева од Европске уније (ЕУ) проглашење банкротства Грчке. Нова блокада граничних прелаза са суседном Грчком, према проценама привредника у Скопљу, наговештава нови економски ембарго јужних суседа у условима када овдашња привреда трпи огромне губитке „због хаоса у комшилуку", а вицепример Владе и министар финансија, Зоран Ставревски, тражи од Европке уније (ЕУ) да прогласи банкрот Грчке.

Само због блокада граничних прелаза и серије штрајкова у Грчкој, македонска привреда је како се наводи, претрпела штету од 15 милиона евра.

Ставрески је у позиву ЕУ за проглашење банкротства Грчке, поновио да граница између те две земље поново затворена за саобраћај због штрајка.

"Грчка је у великом хаосу, очигледно је да Европа до сада није успела да пронађе добро решење", рекао је Ставрески, уз истицање чињенице да ова земља трпи велику штету због затварања граница. Те штете, како је рекао, „нико неће надокнадити", а проглашењем банкротства Грчке стабилизовало би тржиште и зауставило неизвесност у региону.

Гранични прелази на македонско-грчкој граници Богородица-Евзони, Дојранн-Дојрани и Меџитлија, у овој години су били под блокадом 80 дана, а у Скопљу је израчунато да је тиме привреда ове земље претрпела штету од око 15 милиона евра. Но, то никако није коначна бројка, јер како истичу привредници компаније тек треба да сумирају укупне директне и последичне губитке по том основу. Осим тога истиче се да и грчке компаније трпе губатке и то – двоструко веће. Македонске компаније према Грчкој месечно извозе роба у вредности од око 20 милиона долара, а, како тврде овдашњи привредници, грчке компаније према Македонији сваког месеца извозе двоструко вредније производе...

Највеће штете трпе транспортери који превозе робу у Грчку, или је довозе на из пристаништа у Солуну. Извозно увозне компаније су у додатним проблемма јер су упућени на солунско пристаниште где су чести штрајкови па се губици множе и у условима када су гранични прелази слободни.

Изузев македонских привредника, због штрајкова и блокаде граничних прелаза у Грчкој, велике штете трпе и турске и албанске компаније. Тренутно у региону, у окружењу Грчке, једино Бугарска нема таквих проблема јер су прелази према овој земљи – отворени и раде без икаквих застоја. Тако је било и током викенда, на пример на граничном прелазу Kула-Промахонос, на бугарско-грчкој граници, где саобраћај није био блокаран и сва возила су без застоја прелазила у оба смера.

Застој на европском путу

На прокламованом путу евроатланских интеграција, Македонија је 2005. године добила статус кандидата за улазак у ЕУ, потом је, у оквиру Јадранске групе, добила позивницу за пријем у НАТО, али је због спора са Грчком о имену, остала на чекању.

Грчка блокадама, остаје сметња за испуњење тих циљева Скопља и без компромисног решења одуженог спора који траје две деценије, напретка, очито, неће бити.

Атина остаје при ставу да име Македонија садржи територијалне претензије, будући да се тако зове северна грчка покрајина, истрајавајући на употреби привременог назива БЈРМ, под којим је Скопље и примљено у члантсво УН.
Спор је почео када је Македонија 1991. године прогласила независност од Југославије, а преговори уз посредовање УН, трају, без конкретних наговештаја за коначно решење.