Са Сузаном Рудић разговарамо уочи гостовања у Скопљу.

Да ли сте први пут у Скопљу?

Ово је моје прво гостовање у Скопљу. Македонце сам одувек сматрала мирољубивим и гостољубивим народом и веома блиским са Србима. Нарочито због тога што чувају своје културно наслеђе и традицију, отворени су за сарадњу. Велику захвалност дугујем директору културног центра „Коче Рацин“, Сафету Камберију на датој шанси да се прави књижевно вече, као и удружењу „Спона“, али и другим драгим и блиским људима, пријатељима Снежани Алексић Станојловић и Филипу Димкоским који већ деценију прате мој рад, као и Биљани Биљановској која је недавно написала краћу рецензију за збирку песама „Шаптај тишине“. Мислим да балкански уменици, народи чешће требају да сарађују. Само тако можемо остварити заједничке бројне циљеве, извојвати битку за боље сутра.  

Шта за Вас значи долазак овде?

Драго ми је што ћу имати прилику да своја дела представим македонској публици. Ово је моја четврта збирка песама, али ћу такође представити и песмеиз претходне три. После две промоције у Републици Српској, у Мркоњић Граду и Бања Луци, осећам велику захвалност и надам се да ће се македонска публика пронаћи у неким од мојих стихова као и српска. Очекујем критике и похвале, шта је коме воља, све је то сасвим у реду. Желела бих да упознам младе и старије македонске књижевнике, уметнике и да размењујемо стваралачка искуства. То је јако важно за оне који одржавају културу. На уметницима је да кроз дела говоримо о правди, љубави, истини али и да сачувамо заједништво.

Од када пишете и шта је садржај вашег пера?

Пишем од завршетка средње школе. Крајем средње школе сам објавила своју прву збирку „Време орхидеја“ 2015. године захваљјући којој сам упознала многе песнике и песникиње. После ње сам објавила збирку песама „Друга страна огледала“, 2019, за коју сам добила награду „Стражилово“ , потом  „Анатомију речи“, 2021. Свака збирка је прича за себе, емоције са којима су настале су другачије, изазивају другачије емоције. Инспирацију проналазим у животним причама људи, неправдама у друштву, пропуштеним приликама, љубавима које су пропуштене, али нису заборављене. Ту су да нас зацеле. У последњој збирци сам објавила и неколико дединих песама који јебио вели родољуб.

Какав је статус писаца у Србији?

Србија је богата земља младим и перспективним људима, то је једна веома непоколебљива младост. Младост која се бори за своје снове. Заиста има много младих људи који пишу, нарочито поезију. Верујем да ће то постати историјска имена у српској, па и у балканској књижевности. Међутим, било би идеално када би се за две нијансе водило рачуна да се за њих чује, јер су заиста феноменални. Многи од њих су носиоци престижних награда, то је право благо за Србију.

Рођена у Руми 1996 године. Завршила је школу за дизајн ,,Богдан Шупут“ на смеру техничар ентеријера и индустријских производа 2015 године.

Исте године уписала Академију уметности, ликовни  департман вајарство у класи професора Славка Живановића. На Академији, Сузана је учествовала на групним и завршним изложбама. Узела је учешће на конкурсу  ,,ПР Комуникација у пословном свету’’, учесница на конкурсу  КЦ  Зрењанин 30×30 ,,Еволуција добра, еволуција зла “, учествовала на  интернациналној изложби ,, Беле ноћи’’ 2020 године.

Учествовала је на ликовним радионицама за децу и реализовала неколико ликовних радионица за децу.

РОЂЕНДАНСКА

Моја мајка не личи на друге жене.

Не носи хаљине, након што је у двадесетим

изгубила битку са ветрењачама,

тада је окусила смрт о вечној љубави.

Такве приче су за татине принцезе, она је била сељанчица.

На њене руке је пао кров куће, на моје темељ.

У цркву не иде, благосиља ме на кућом прагу

и тај благослов мој је кишобран

Kада сам се родила, обележавао се дан гладних,

падале су гранате уместо суза радосница.

Страх је појео неколико бубашваба у породилишту.

Пустила ме да ничем на капљицама уточишта беле удовице,

јер млека није имала

Kажу да личим на багрем, да сам у двориште

усадила срећу кад је прокишњавао

плафон

Бака продала је боре за моју топлину,

у неколико старачких пега записана су бдења,

али ни то није помогло да пред народом

не будем блудница, а пред Богом помилована.

И не дам мајци да ме љуби, разболеће се од клетви овог света