Назив града везан је за његов положај, пошто се Кратово налази у кратеру замрлог вулкана. Назив је настао из доба Византије, када је град називан „Коритосом“ или „Коритоном“. Овај питоми и лепи град смештен је у североисточном делу Македоније. Од најближег града, Куманова град је удаљен 50 km источно, а од главног града Скопља 75 km источно.

Насеље је положено у узаној долини Кратовске Реке, некадашњем кратеру. Источно и јужно од града се издижу западни висови Осоговских планина.

Док се осматра и залази у саму варош протиче тихо Кратовска Река, која кроз град има усечен ток, па су прве улице на „терасама“ 20-30 м изнад реке. На градском подручју у њу се уливају три потока.

Стари Радин мост је посебан украс града. И даље се за њ везују разна предања, легенде и митови. Успорени ритам свакодневице.

На Симићевој кули спокојно, безбрижно се на сунцу излежавају голубови. 

Фото: стари борови из 14. века из доба династије Дејановића

Данас постоје у Кратову шест камених кула, а до 1914 .године било их је седам. Према извештају архибискупа Петра Богдановића, у Кратову je било 1685 године осам доста чврстих кула. Међутим, испитујући кратовске старине, Стеван Симић је наишао у појединим деловима града на основе још четири куле, које су порушене негде много раније, наводи у ГлАСНИКУ скопског научног друштва.

Према томе, Кратово je некада имало 12 таквих кула и то 5 на десној и 7 на левој страни Табачке Реке. Све куле су зидане од полутесаног камена и малтера, али je тесаник употребљаван за углове, врата, и прозоре.

Ту су ради тога доста простране камине за ватру и редовно на последњем, горњем, спрату и по један балкон. Покривине су плочама изнад којих стрче лепо изведени повисоки димњаци од тесаног камена, а врата су дебела, тешка и вазда од храстовог дрвета, а уз то су обложена подебљим гвозденим плочама и затварају се попречним гредама.

Симићева Кула

Највиша, можда ради пристрасности и најлепша кратовска кула. Налази се у Доњој Махали, те прва пада у очи при улазу у Кратово. Њој прилазимо с посебном пажњом. Иако јој се улаз налази некако са неприступачне стране.Закључано је. Мора најва да би се у њој ушло. Јасни су нам наративи у унутрашњем делу свих кула „Бугарското, егзархиско време и српската пропаганда“.

Кула je подигнута на квадратној основи. Зидови су, мерени споља, по 7,90 метара. Висока je од јужног подножја до врха кубета 21,95 метра. Дебљина зидова je у приземљу код врата 2,05, а на проворима четвртог спрата 0,91 метра. Зидана je од полутесаног камена и малтера, док су углови, прозори, врата, осматрачнице и други отвори са степеништа од лепог тесаника. Кула je изнутра сводовима подељена на четири спрата, од којих je највиши и најлепши са кога je ванредан поглед на Кратово. Изнад прозора су плитке нише заокружене на горњем крају кљунастим луковима којим се карактеришу све куле изузев Златковићеве.

Како се после ослобођења између Два светска рата нико није старао о овим кратовским старинама, које се систематски руше и уништавају, а сазнавши и за намеру општинских власти да поруше и ову кулу, Симић наводи да је лета 1934, године прекупио од Давида Грнаревића, у чију je својину прешла после па je очистио, препокрио, начинио доња врата, степенице, обновио обе камине, поплочао одељење на трећем спрату и извршио друге преправке, како би се на тај начин сачувала за потомство...

Кратово је било насељена још у староримско време. Тада је град био познат као рударско средиште, под именом Кратишкара.

- За село Нежилово се везју ковачи из врањске околине, и моја бака је из места Суво маало. Међу њима су и око 200 Срба у пробиштипу међу њима истакнутији Терзић. Овде су се насељавали и становници Црне Траве, Радовнице код Трговишта, о томе сведочи и Стеван Симић. Од туда је јасно и познато да од Кратова до Врања има 10 сати хода. Пешака, „неко је морал да  одил по тај пут“, познати су и молери који су туда крачали на Гереман, Анадолци, Опила, Крилатица, Железница - Кратово. И за овај крај се везује Бакарно гумно код Шлегова и Жгури...говори Стевче Доневски пензионисани радник Музеја у Кратову, одличан познавалац прилика кратовске околије.

За време Византије град је познат како Коритос или Коритон. У то време Кратово је трговало са златом, сребром и бакром.

- Кратово је свој процват доживело за време владавине српске династије Немањића. Ту су многи Немањићи били и сахрањени. Господари Кратова и места Ђустендила, Струмице и Штипа били су српски великаши Дејановићи, браћа Константин и Драгаш. Године 1371. место је посед српских великаша Дејановића. Град је био рударско место, а бројни рудници сребра и злата су били развијени и извор благостања. Из тога доба су и ови стари борови на улазу града.

Кратово су красили раскошни дворови српске средњовековне властеле, ту су им били летњиковци. Развој места упркос турској претњи после Косовске битке, наставили су српски деспоти Бранковићи. Руднике је од Ђурђа Бранковића узимао у 15. веку, у закуп промућурни Дубровник, за 200.000 дуката. 

Средњовековно Кратово је било и центар српске духовности, а у близини је манастир Лесново, са црквом Св. Арханђела Михаила, чији је ктитор био великаш у време цара Стефан Душан, Јован Оливер господар Кратова, говори нам готово у једном даху Стевче Доневски, док нам показује пописе становништва из различитих доба и влкадавина.

Стевче Доневски, је веома пријатан саговорник, стари хроничар, искусан домаћин, водич и тумач. Времешно познаје све у Каратову и становнике и град и околину.

Пореклом из села Шлегово, предано већ скоро три деценије прикупља информације о Кратову и околини. До њега стижу разна предања, легенде, сећања, и када их он пренесе, говори оне добијају још већи значај сјај и вредност.

Милутин Станчић