У Северној Македонији у току је предизборна председничка кампања, а ових дана почела је и кампања за парламентарне изборе, који ће бити одржани 8. маја, када ће бити и други круг председничких избора, уколико председник државе не буде изабран у првом изборном кругу, 24. априла. У „ниском старту” политичке кампање имамо поларизовану борбу између македонских и албанских парламентарних партија. Подсетимо да албански фактор све више јача на политичкој сцени Северне Македоније, а тиме расту и албански апетити за освајање све већег политичког утицаја у овој држави.

С друге стране, и међу македонским парламентарним странкама влада жестока политичка демократска борба – између СДСМ и ВМРО-ДПМНЕ, где се, судећи по анкетама, прогнозира победа партије ВМРО и на председничким и на парламентарним изборима. И албанске партије делују са два фронта: из власти и из опозиционих редова, а анкете предност дају опозицији. Ма колико да је политичка сцена Северне Македоније подељена, пре свега на етничком принципу, примарни циљ је свима заједнички – власт. А онда се путеви и стратегије раздвајају.

СДСМ жели да евроинтегративним процесима сачува место на челу државе, због чега се залаже за промену Устава, како би се разрешио спор с Бугарима и испунио нови услов за улазак у ЕУ. Промена највишег државног акта централна је тачка ових избора, будући да су албанске партије уједињене у захтеву да се у Устав унесе измена да се председник државе више не бира непосредно, већ да се његов избор премести у парламент. Уколико се тај захтев не испуни, албанске партије прете парламентарном кризом.

Онај ко није пратио процесе „качаничке скупштине”, када је проглашен устав тзв. Косова, неће моћи ни приближно да схвати деловање албанске партије ДУИ, на чијем је челу Али Ахмети. Подсетимо, у Качанику је 7. септембра 1990. године, у импровизованој сали, проглашен „качанички устав” у присуству свих албанских посланика тадашње скупштине САП Косово, чиме је извршен насртај на уставни поредак СР Србије и СФР Југославије. Посланици албанске партије ДУИ, међу којима су и чланови владе, са својим коалиционим партнерима у импровизованом Собрању, измештеном у хотел „Александар палас”, изабрали су председника Северне Македоније, као и председника Собрања. Како су рекли, симулирали су рад највишег законодавног тела и као председника Македоније изабрали Бујара Османија, иначе председничког кандидата на предстојећим изборима, а као председника Собрања – Зељадина Селу, који је руководио овим парламентом. Седници је присуствовао и актуелни премијер Талат Џафери. Почетак рада отворен је химном – „Одом радости”, а председник државе је положио заклетву. Присутни посланици су променили Устав и увели Бугаре у овај највиши државни акт. Иако су у коалицији били и припадници партија Турака, Рома и других националности, али без Срба, ниједна позиција – од премијера, преко спикера у Собрању до председника државе – није додељена припадницима других мањинских партија.
 
На скупу је наглашен задатак, како је рекао лидер партије Али Ахмети, да се у наредних пет година покрене избор председника унутар парламента. Дакле, укидају се непосредни избори за председника државе. Тај циљ, подсећамо, подржавају и албанске опозиционе партије, које су добиле отворену подршку Албина Куртија, а као подршка су им дошли посланици скупштине тзв. Косова. И ДУИ са својим коалиционим партнерима и албанска опозиција са својим партнерима имају споразум да, уколико се не изврше уставне промене, неће бити део парламентарне власти.

Ова импровизована скупштина одређивањем јавних и државних функција послала је поруку да без уставних промена нема државе с Албанцима. Ма колико ово подсећало на неко Нушићево дело или Домановићеву сатиру, овакви озбиљни кораци повлачени су и много раније на тлу Македоније, а међу свежијим моментима јесте и улично акламативно проглашење Куртија за председника свих Албанаца од стране градоначелника Тетова Биљала Касамија, који је одредио границу албанског становништва именујући градове у којима живе: Гостивар, Тетово, Чаир…

Реприза „качаничке скупштине”, иако је реч о симулацији рада македонског парламента, имаће стварни ефекат међу Албанцима по рецепту британског парламентаризма, који негује владу у сенци, у свако доба спремну да ускочи. Тако и ови „парламентарни избори” албанских партија, иако делују као власт и опозиција, имају све атрибуте деловања из сенке с поруком да не само да су национални интереси Албанаца на првом месту, него да за остале и нема места.

Уставне промене одредиће даљи ток државе. На политичким партијама је да размисле да ли ће прихватити уставне промене, на којима инсистира и америчка амбасадорка у Скопљу Ангела П. Агелер, али и да ли ће оне обухватити само захтев бугарског народа или и захтев албанских партија у Северној Македонији.

ПОЛИТИКА