21. јул 2015.

У припремама за почетак нових разговора између комисија Српске православне цркве (СПЦ) и неканонске цркве у Македонији (МПЦ), одређен је њихов састав у Београду и Скопљу, али прецизних најава њиховог почетка још нема. Из Српске патријаршије, посредсвом београдских медија, пренете су званично непотврђене информације да би разговори могли да почну „најраније на јесен".

Предстојећи дијалог са комисијом МПЦ у име СПЦ очекује се да води тим на чијем челу је митрополит црногорско-приморски Амфилохије. У Комисији су, како је одређено, епископ бачки Иринеј, захумско херцеговачки Григориј и викарни епископ Православне охридске архиепископије (ПОА) СПЦ Давид. У овдашњим најавама наставка дијалога се истиче да су Амфилохије и Иринеј, „добро познати македонским владикама", јер са њима имају „дугу историју контаката још из 90-тих година"...

Синод неканонске цркве у Македонији (МПЦ), како је објављено у Скопљу, формирао је комисију за наставак „црквеног дијалога" у ишчекивању позива СПЦ за разговор у настојању превазилажења одуженог раскола у овој земљи насталог далеке 1967. једностраним проглашењем аутокефалије коју до сада није признала ни једна помесна црква у свету.

У четворочланом тиму МПЦ су владике Петар, Тимотеј, Наум и Климент. То је, изузев Климента као „појачања", односно како се објашњава, „више као логистичара", практично исти тим МПЦ који је раније преговарао са комисијом СПЦ и 17. маја 2002. потписао „Нишки договор", за превазилажење раскола у Македонији.

Но, касније тај документ је из Скопља одбачен и оцењен као крајње неповољан и неприхватљив - „радни папир" сачињен у „нацрт верзији". Сада се у Скопљу очекује да патријаршија СПЦ из Београда, предложи – када и где ће се одређене преговарачке комисије сусрести.

Шеф преговарачког тима МПЦ владика Петар је за скопске медије изјавио да је о саставу комисије „обавештен Синод СПЦ". С друге стране, у Патријаршији у Београду тврде да „СПЦ није званично обавештена" о саставу комисије МПЦ која би требало да преговора о будућем статусу цркве у Македонији. Односно како је објављено, „информација о томе стигла је из дипломатских извора и медија".

Како се очекује, у склопу тешких питања која ће бити постављена на преговорима свакако ће бити и будуће решење прихватања канонске ПОА чију регистрацију државна администрација у Скопљу упорно одбија. За СПЦ, извесно је као глафвни предуслов за почетак новог процеса разговора остаје - обустављања судских поступака против дела клира и лаика ПОА, као и позитивно решење незавршеног судског процеса против архиепископа охридског и митрополита скопског Јована (Вранишковског), који се налази на условној слободи.

Према најавама из Београда, „до званичног сусрета могло би да дође најраније на јесен", будући да се крајем августа очекује састанак Светог синода СПЦ, када би требало да се усагласе технички детаљи разговора. Чак и после и после тога, како је речено, „имајући у виду досадашња искуства", свакако „СПЦ неће журити са почетком разговора". Када буду почерли, извесно је да ће се одвијати под „будним оком представника Московске патријаршије", који ће бити и нека врста гаранта евентуално договорених канонских решења о будућем статусу православне цркве у Македонији.

Основе Нишког споразума

На првом званичном сусрету комисија у манастиру Калишта код Струге, 1992. био је договорено литургијско саслужење архијереја и свештенства, док је питање спорне аутокефалије, остављено за касније решавање. Десет година касније, 2002. у Нишу је потписан поменути договор, али је потом под „притисцима македонске јавности и власти", у Скопљу – одбачен.

За МПЦ „спорни акт" из Ниша о превазилажењу раскола у Македонији, пре 13 година потписали су у име СПЦ митрополит Амфилохије, епископи Иринеј бачки, Иринеј тада нишки, (садашњи патријарх српски) и Пахомије врањски. Потписе на „нишки договор" са задршком одбачен из Скопља, у име неканионске МПЦ ставили су владике Петар, Тимотеј и Наум.

У неким претходним најавама из Српске патријаршије указивано је да СПЦ и у наредном процесу разговора не може да понуди ништа „изнад" онога што је већ било предвиђено Нишким споразумом из 2002. године. Тим документом је била предвиђена најшира аутономију за Охридску архиепископију, са правом на избор поглавара и самосталног деловања. Према овом акту, било је понуђено да СПЦ само формално буде носилац канонског устројства, а патријарх српски само да потврђује избор поглавара Охридске архиепископије.