17. септембар 2014.

Изузетно посећена изложба сценографија Живојина Трајановића, академског сликара-сценографа, поведом четири деценије његовог професионалног уметничког стваралаштва, синоћ је отворена у Умертничкој галерији Музеја у Куманову и пред љубитељима уметности у том граду биће наредне две седмице.

Трајановићева дела – експонати изложбе после поставке у главном граду Македоније у склопу програма овогодишњег Скопског лета, у Националној галерији Мала станица, од синоћ су представљена и кумановској публици, у организацији Дирекције за културу и уметност Скопља и Галерије Музеја у Куманову.

Пред великим бројем посетилаца на отварању изложбе поводом јубилеја уметничког стваралаштва Трајановића, говорили су амбасадор Србије у Македонији Душанка Дивјак Томић и критичар Владимир Величковски.

После уводног слова директора Уметничке галерије у Куманову Аните Цветановске, у свом обраћању амбасадор Душанка Дивјак Томић је указала да је Трајановић веома препознатљив као изузетан уметник, у разним областима сценске уметности. Својим бујним талентом, кретаивним духом, самопрегорним радом и магијом правог уметничког чаробњака, како је сликовито оценила, створио је дела, којима је обогатио не само савремену уметност, на овим нашим просторима већ је и нашу стварност учинио суптилнијом духовнијом и људскијом и зато заслужиује наше велико поштовање.

- Веома је упечатљив уметнички траг, који је оставио током свог 40-годишњег рада, то у потпуности потврђују његови омажи. Најпре у Скопљу, и сада ето баш овде у Куманову, у непосредној близини његовог Табановца. То је драги Живојине најмање што можемо да ти узвратимо за много тога вреднијег што си учинио и оставио иза себе. Ми твоји сународници смо посебно поносни на тебе и захвални што си нам пружио прилику да се тобом хвалимо. О уметничким дометима препуштам да говоре зналци уметности. Ја не сврставам себе у ту категорију, ја дочаравам другу страну његовог вредносног интегритета, који га краси као човека. Оно што код њега плени јесте скоромност и ненаметљивост. То су врлине кога никог не остављају равнодушним, зато је право уживање познавати га, истакла је Дивјак Томић.

Величковски је оценио да на ретроспективној изложби „имамо дела једног изузетно доброг, скромног аутора, који је у свом времену дао изузетан допринос сцени".

- Сценографија је нешто што обогаћује једно дело. Украс једног дела, једне представе. Сценографија обогаћује простор. То је улаз у простору. Живојин је знао, што особито треба ценити, у ове четири деценије да извуче максимум од расположивог материјала у кући у којој је радио. Решавао је све проблеме са којима се сусретао, од реквизита до осталих питања. Имамо једну кохезију. Један запис. Ове скице, фотографије и слике сценографских решења, нуде нам естетско узбуђењ. Бар ја такав осећај овде видим, ако погледате ове цртеже, аквареле, то је један основ, у раму, али ако их погледате с друге дистанце то је друго остварење... Очигледно је да дело Трајановића потврђује ангажован, стваралачки, креативан однос, што подразумева велики рад, залагање, улагање практичног и естетског знања, рекао је Величковски.

Трајановић се захвалио поштоваоцима његовог стваралаштва и указао да је један од главних мотива за припрему изложбе ретроспективних радова поводом јубилеја била и стална тежња да сценографију „извуче из сенке" неправедно остављене у другом плану сваке представе, иако је она својеврсно примарно - „одело сваког пројекта".

У веома богатој каријери, сарађивао је са значајним редитељима како из Скопља,, тако и из Београда, Софије... Посебан траг у тој сарадњи оставиле су креације које је радио у представама које су у Скопљу на сцени Македонске опере и балетас постављали угледи режисери попут Младена Сабљића, Дејана Миладиновића...

- Још у раном периоду, као основац, имао сам афинитет према ликовној уметности. А по дипломирању музеологије, на одсеку историје уметности Филозофског факултета у Београду, додатна усавршавања стекао сам и на Академији за примењену уметност у Софији, после чега сам имао срећу и одмах почео да радим. После првих корака у кумановском позоришту, прешао сам на македонску телевизију, а потом следи до „повлачење" према ангажману на оперским балетским представама. Ту је и мопј највећи траг у Македонској опери и балету, све до пензинисања, каже Трајановић.

Рад у Опери

Живојин Трајановић (Табановце, 1948) студирао је музеологију у Београду, а сценографију дипломирао на Художественој академији за примењену уметност у Софији (1976). У његовом богатом опусу су ститинак сценографских пројеката за различите сцене и медијуме.
У Македонској опери и балету (МОБ) радио је од 1978, до недавног пензионисања. На старту, као „улазница", било му је поверено сценографско решење за Вердијеву оперу „Бал под маскама". Трајановићево решење сценографије је оцењено као извонредан успех, после којег је низао бројне успешне пројекте све до пензионисања.

„Чашица разговора" у Табановцу

После отварања изложбе сценографија у Уметничкој галерији у Куманову, Живојин Трајановић је са својом породицом, на челу са старином 94. годишњим оцем Савом, поводом јубилеја, поштоваоце његовог уметничког дела, сараднике и пријатеље угостио је "на чашици разговора" богатим коктелом - на отвореном у прекрасном амбијенту пространог дворишта његове родне куће у селу Табановце.