У роману Паскала Гилевског  – „Излезе сејачот да сее“ („Изађе сејач да сеје“), посвећеном сусретима са Блажом Конеским, у издању скопске Матице македонске, рецензију је написала универзитетска професорка и књижевна критичарка, Весна Мојсова Чепишевска.

Роман Гилевског је, како оцењује, са свим својим фикцијским и фактичким моментима прави споменик Конеском.

– Оном Конеском којег не познајемо, оном Конеском изван свих његових књига, чланака,, песама, граматика, историја које нам је оставио у аманет, наводи професорка Мојсова Чепишевска уз оцену да је роман Гилевског „грађен кроз снажну дијалошку форму више култура“.

– Па тако, овде не разговара само Гилевски са Конеским, већ разговарају и Блаже Конески и Иво Андрић, Блаже Конески и Мирослав Крлежа, Ђула Иљеш и Блаже Конески, Конески и Шандор Петефи, Конески и Ласло Нађ, но и Конески и Пол Елијар на „заказаним сусретима“ од стране Паскала Гилевског, исто онако као што за столом у кафани наздравувљају уз француски коњак, чашу џина и флашом кавадарског црвеног вина. Овде разговара македонска култура прек своијих најеминентнијих представника и са мађарском, француском, грчком, српском (па) и бугарском културом, напомиње Мојсова Чепишевска.

Повезивањем наслова романа са параболм о сејачу из Новог завета, односно о семену које упркос свих неуспеха, на крају успева да пусти корен и плоди великим приносом, да даје храну која ће хранити и тело и душу, она указује на питања на која подстиче дело: Бејаше ли такав сејач наш Конески и остави ли безброј оптимистичких парабола?

Ауторка рецензензије упућенијег читаоца усмерава на истоимени кратки осврт или мали есеј Конеског, објављен у часопису „Одјек“, 1979. године.

– У том тексту, хришћанска парабола о сејачу, како примећује, Конески употребљава с циљем да отворено говори о књижевном утицају и кроз метафоричну слику о семену као речи да искаже своеје противљење према ставу да је књижевни утицај некакав механички процес. „Уосталом ово је и кључна идеја која ја носи целу причу у роману „Изађе сејач да сеје“ Паскала Гилевског“, истиче професрка Мојсова-Чепишевска.

Историјски сусрети

“Дело је засновано на педесетак сусрета аутора са великаном македонске литературе и науке, при чему је обухваћен период од три деценије из живота Конеског, но у књизи  читатаоци ће се сусрести и са читавом плејадом познатих личности из Блажетове епохе, углавном писаца, уметника и политичара, који су оставили дубоке трагове у новијој македонској историји и националној култури“, наведено је из издаачке куће Матица македонска.