Зграда Народног позоришта у Куманову је у вишегодишњој реконструкцији. У оквиру овог професионалног ансамбла од 1950. године функционишу македонска и албанска сцена. Глумци наступају на великој сцени дома културе, који располаже са укупно 675 места. Домаћини ће рећи да је седам оваквих објеката културе у време СФРЈ по потпуно идентичном архитектонском пројекту и дан-данас су у функцији.

– Сва професионална позоришта у Северној Македонији су под директном ингеренцијом државног министарства и ми добијамо на годишњем нивоу буџет за по две премијере на српској и албанској сцени. Очекујемо да се наредне сезоне позориште врати у своју зграду након реконструкције, јер смо добили 2,6 милиона евра за завршетак радова. Дотле играмо у сали дома културе, која је зими потпуно нефункционална због застарелог система грејања на нафту – каже за „Политику” Саша Тодоровски, директор који руководи и позориштем и домом културе у Куманову.

Док сценограф врањског позоришта Мирослав Илић са својом екипом поставља декор представе „Ауто-пут Сагмбама”, у једној од сала траје проба професионалних глумаца кумановског позоришта на новој представи. Сви љубазни. Делују растерећено и сасвим услужно, јер како сазнајемо месечна глумачка плата у овом театру је у просеку око 1.300 евра, плата за техничко особље је око 1.000, а хигијеничарке имају плату више од 900 евра. Овде раде и три професионална редитеља и драматурга.

За госте из Врања сви ови подаци делују помало шокантно. Па уметнички директор Бојан Јовановић са директором Тодоровским прави паралеле и покушава „да у паралели пронађе нову снагу професионалног напора за свој ансамбл”. Разговара се о комшијској театарској размени с обзиром на близину два града у малој географској раздаљини од 45 километара. На „Данима комедије” продукцију „Стеријног позорја” представља и Горан Ибрајтер, који је стицајем околности и аутор текста са којим је позориште из Врања наступило на фестивалу.

– И сам сам шокиран овом величином и очувањем амбијента зграде дома културе. Још више публиком која је сјајно разумела нашу представу – прокоментарисао је за наш лист Ибрајтер, који је био у друштву редитеља Богдана Јанковића у Куманову. Током осамдесет минута трајања представе „Ауто-пут Сагбама”, у препуној сали са 675 места, а било је и свих седамсто гледалаца, ниједном се није чуо звук са мобилног телефона, а публика „искуствено школована” реаговала је на тачним местима, што су признали и глумци из врањанског ансамбла.

– Ово је наш четврти наступ на фестивалу у Куманову, али као да смо гостовали у неком од градова велике Русије. Све је то тако од дочека до краја деловало од стране наших сјајних домаћина – сумирао је за „Политику” глумац Бојан Јовановић.

– Закон у Северној Македонији забрањује рад свима, па и онима у институцијама културе. Ми немамо тада право да играмо представе, нити да одржавамо пробе. Понекад то на иницијативу самих глумаца, редитеља и драматурга то радимо сасвим илегално – открива редовни читалац „Политике” у Куманову Сашо Тодоровски, актуелни директор позоришта и дома културе.