Ако је пре две деценије у дебарским школама било преко 400 првачића, за десет дана око 130 деце ће први пут сести у школске клупе. Пад броја ученика због смањеног наталитета и исељавања је проблем са којим се годинама суочавају и школе и држава.

То је само један у низу изазова са којима ће 2. септембра почети ова школска година. Обезбеђивање уџбеника, рад у две смене, веће плате, унапређење наставних планова и програма су на листи проблема са којима се и институције и наставници и родитељи очекују да ће се бавити.

Скоро да нема промена у настави ученика у односу на прошлу годину. Другачије ће бити то што ће пролећни распуст, који је уведен прошле школске године, ове године нестати након што је истраживање Министарства просвете и науке (МОН) показало да већини родитеља, ученика и наставника није потребан.

Уџбеника или наставног материјала за неке предмете, међутим, према обећањима власти, биће. Али то неће бити за стране језике.

„Сви уџбеници које је ова власт обећала стићи ће ове године до почетка школске године. Већ смо најавили да је почела дистрибуција, још имамо уџбенике у штампи, али по уговору би и они требало да буду у школама до 1. септембра. Дубоко се надам да ће то поштовати дистрибутери“, каже министарка просвете и науке Весна Јаневска.

Уџбеника за стране језике неће бити јер је, према образложењу, тендер пропао и у току је жалбени поступак. Ништа што би било у складу са законом мимо тога не би могло да се предузима, тврди министар.

Нови концепт основног образовања, који је ове године требало да се примени у седмом разреду, заустављен је јер ће, како је објашњено у Министарству просвете, бити урађена ревизија. Реализацијом у нижим разредима, она је, на пример, спојила предмете као што су „Историја и друштво” за пети и шести разред. Одлагање пријаве до седмог разреда значи да ће историја остати као посебан предмет за ученике седмог разреда, као и раније.

За већину ученика остаје и рад у две смене. Према подацима Министарства просвете и културе, само 124 од укупно 1095 основних и средњих школа ове школске године могу да започну једносменску наставу.

Наставници желе веће плате и довољно сатиА за наставнике, поред већих плата, остаје отворено питање потписивање колективних уговора за основно и средње образовање. Они су састављени у време претходне владе, а у Синдикату се надају да ће успети да га потпишу са садашњом.

„Они су нам важни не само са финансијске тачке гледишта, већ и са становишта регулисања међусобних односа радника и послодаваца који нису регулисани законом. Дакле, овде су прецизиране обавезе и права која се само помињу у закону и која су нам веома битна“, каже председник СОНК-а.

Како каже, забринутост је и због смањења броја ученика и одељења, због чега се и наставници суочавају са изазовом да имају довољан фонд часова.

Број ученика се континуирано смањује. Таква су очекивања и за ову годину, а прве назнаке дали су подаци о броју уписаних првачића. У мају, првог месеца када су почеле регистрације, било их је око 17.200 у целој земљи, или око 500 мање него прошле године. Тачну цифру за децу која ће кренути у први разред имаће у Министарству просвете и културе током септембра јер, како истичу, уписи нису завршени.

„Социјално гледано, претходна и ова власт толерише наставу и имамо одељења са 7-8-9 деце, понекад и са троје и то се толерише и дају сагласности. Али ако се ова ситуација не толерише, не бих да спекулишем са бројкама, али број наставника који би остали без наставе био би заиста велики“, каже Неделков.

За пражњење школа говори и статистика. Подаци Државног завода за статистику показују да је прошле школске године било 182.124 основца, или скоро 3.000 мање него претходне. Средњошколаца је, пак, за само годину дана било 69.227 или око 2.000 мање.

То је утицало на број основних школа. У академској 2022-2023. било је 966, а прошле године 11 мање. У редовним средњим школама, међутим, тај број је остао исти – 126.

Извор: Радио Слободна Европа