„Страдање Српског народа у 20. веку“, била је основна тема врло посећених предавања директора Музеја жртава геноцида из Београда Бојана Арбутине у у Скопљу и у Тетову.

У поздравном уводном обраћању програмски директор Српског културно информативног центра СПОНА Милутин Станчић је указао на значај постигнутих резултата досадашње сарадње која се осликава током протеклих година укључујући и ова предавања у оквиру обележавања две деценије изузетно успешног деловања центра СПОНА.

Арбутина је изразио задовољство што је Музеј део програма обележавања 20 година постојања и деловања центра СПОНА. Указао је да је веома значајан траг деловања центра за српски народ на простору Северне Македоније, јер, како је истакао, негује културу памћења, историју и традицију. Пренео је велико задовољство из Музеја подсећањем на чињеницу да су у склопу добре сарадње већ традиционално присутни у Скопљу, промовишући неговање културе сећања и изучавање историје 20. века.

На предавањима у Скопљу и Тетову, партнерском сарадњом између центра СПОНА и Удружења Срба и Македонаца "Бранко Чајка", премијерно је приказан документарно-играни филм „Крст са Косова“, у продукцији Музеја жртава геноцида из Београда,. 

Филмом се потресно сведочи и осветљава сурова судбина и одужено тешко  и болно страдање српског народа на простору Косова и Метохије од краја 19. до почетка 21. века. У филму (сценарио Божидар Кнежевић, режија Ивица Видановић, стручни консултанти историчари Ненад Антонијевић и Никола Милошевски из Музеја жртава геноцида), посебно су осликана и документарно регистрована страдања српског народа под страховитим злочинима албанских хорди током Другог светског рата, од 1941. до 1945. године. Но, обрађено је континуирано страдање српског живља, почев од 1878. године и формирања Прве призренске лиге, па све до погрома над српским становништвом и православним светињама на Косову и Метохији марта 2004. године.

Пријемчивим изношењем хронолошких пресека страдања српског народа у 20. веку, од 1901. године, преко Балканских ратова, Првог и Другог светског рата, све до ратова 90-их година, Арбутина је на предавањима, како је реклао, „више разговорима и разменим мишљења“,  указао на значај таквог непосредног отвореног приступа и упознавања са документованим историјским чињеницима, како би се извукле неопходне поуке. 

Важан је разговор, како је река Арбутина, настојећи да и предавања „уведе“ у размену мишљења са учесницима на предавањимна и у Скопљу и у Тетову, да се на прави начин учи историја и негује култура сећања.

М.С.