У реализацији филма „Божовић“ учествовали су као наратори глумци Петар Божовић, Небојша Циле Илић и Бојан Жировић. У улози Григорија Божовића појављује се њихов колега Бојан Ивковић. Директор фотографије је Душан Петковић, а монтажер Горан Мијић. Музику је урадио аутор из Босне и Херцеговине који се потписује као Кулин бан.

https://kossev.info/mk/premijera-dokumentarno-igranog-filma-bozovic-u-gracanici-posveta-velikom-coveku/

Тандем Кићевац/Милосављевић већ дуго ради заједно. Претходно остварење које су заједнички реализовали је филм „Доброчинитељ“ о Сими Андрејевићу Игуманову, једном од најзначајнијих српских задужбинара 19. века.

Овога пута су на филмско платно донели причу о Григорију Божовићу. Подсетимо, Народно позориште у Приштини је 2022. према тексту Милоша Латиновића, а у режији Бранка Поповића извело комад „Усуд по Григорију“.

Кићевац: Ми своје хероје не славимо

Григорије Божовић је био професор, политичар, репортер, новинар и писац кога су хвалили широм Европе, али и на другим континентима.

Међутим, пред сам крај Другог светског рата Војни суд Команде града Београда га је осудио на најтежу казну због наводног „злочина издаје“ из 1942. године. Заслужни српски национални радник и књижевник стрељан је уочи Божића 1945. године у подрумима једног затвора у Београду. Његов књижевни опус дуго је остао готово потпуно непознат широј публици.

„Усуд наш је такав да, нажалост, ми хероје своје не славимо, из разно-разних разлога. Истина о овом великом човеку је дуго чувана. Само су изузетно пажљиви истражитељи знали ко је Григорије Божовић. Нажалост, деца у школи, ја припадам њима, за њега никада нисам чуо у свом образовању до неких почетака деведесетих година“, казао је продуцент филма „Божовић“, Милан П. Кићевац.

Он је додао како се нада да ће „ова филмска прича дати један мали допринос да овај велики човек дође на место које заслужује“.

Кићевац се захвалио свима који су помогли да се филм реализује, посебно митрополиту рашко-призренском Теодосију на благослову и подршци.

Милосављевић: Филм су подржали различити занимљиви људи

„Снимали смо овај филм дуго и трудили се. Волео бих да вам се допадне“, рекао је публици у грачаничком Дому културе уочи премијере редитељ филма Бошко Милосављевић.

„Филм показује једну спону нашег народа или неких припадника нашег народа са Русијом. Григорије Божовић је школован у Русији, то не треба заборавити. Без обзира на политичке околности које могу бити овакве или онакве, остаје и та веза у овом филму“, нагласио је Милосављевић.

По занимању професор српског језика и књижевности, редитељ је, подсећајући на речи Лава Толстоја да је „говор добар кад је кратак, а конопац кад је дуг“, навео да је врло задовољан овим остварењем.

„Радујем се и због још неколико разлога. Што су овај филм из својих регистара подржали различити занимљиви људи, глумци, научници, студиозни проучаваоци“, казао је Милосављевић, захваливши се присутнима.

О лику и делу Григорија Божовића у његовом документарно-играном филму, између осталих, говоре: проф. др Мило Ломпар, проф. др Драгиша Бојовић, др Сена Михаиловић, др Милутин Живковић, др Срђан Цветковић, Гојко Божовић и Милан Анђелковић.

Ракочевић: Божовићу морамо да се враћамо

„Григорије Божовић је Иво Андрић српског југа“, казао је новинар, песник и директор Дома културе „Грачаница“ Живојин Ракочевић.

Духовност, уметност, светиње, слобода, живот и положај народа, политика, новинарство, све је то „стало“ у Григорија Божовића.

„Од Андрића га разликује једно, није знао да се чува. Андрић се чувао и Андрић је чекао. Григорије Божовић је у свему што је радио сагорео. И зато данас, оволико времена касније, морамо да се упознајемо са њим. Не морамо да му се враћамо због њега, него због себе, да бисмо одредили свој положај у свету“, рекао је.

Он је додао да је чувени српски песник, књижевни критичар, преводилац и дипломата Станислав Винавер за Григорија Божовића написао да га краси „племенита објективност у којој се превазилазе сопствени болови“.

У делима Григорија Божовића, као ни на једном другом месту, упечатљиво су приказани судбина и суживот људи на Косову и у Македонији, живот Срба, Албанаца, Горанаца, Турака и Бугара, њихове кавге, сукоби и крваве борбе, али и слике чојства и јунаштва које нису само српске, већ су препознате и код других народа.

Ракочевић се захвалио присутној публици на интересовању за премијеру овог документарно-играног филма. Посебну захвалност је упутио члановима породице Божовић који су јој присуствовали.

Игуман Андреј: Подстицај да Божовић васкрсне у нашој историји и књижевности

Григорије Божовић је био изузетно везан за манастир Црна Река у који је често долазио. 

Једна његова приповетка се зове „Необичан мученик“ и дешава се управо у Црној Реци, подсетио је присутне игуман те обитељи архимандрит Андреј (Сајц).

„Његово дело је било закопано, да тако кажем, испод наслага клевета, лажи, заборава. И јако ми је драго да постоје људи који се труде да чине то Божје дело, да из ових наслага клевета, лажи и заборава извлаче дела тих људи које смо ми некако заборавили. Чини ми се да ниједан народ се није више огрешио о своје претке него, можда, Срби. Григорије Божовић је конкретан пример за то, а има и других“, казао је он.

Црноречки игуман Андреј је подсетио да је Григорије Божовић био и његов и колега епископа Теодосија, јер је учио у Призренској богословији, а потом био и њен професор.

Филм „Божовић“ који, како су организатори пројекције у Грачаници навели, спаја документ и уметност, прошлост и садашњост реализован је уз подршку Домова културе „Грачаница“ и „Стари Колашин“ у Зубином Потоку, као и Канцеларије за Косово и Метохију.

Иначе, захтев за рехабилитацију Григорија Божовића поднео је јануара 2008. његов рођак, редовни професор Филозофског факултета у Митровици др Маринко Божовић. Одељење за рехабилитацију Окружног суда у Београду донело је маја 2008. решење којим је тај захтев усвојен, па је Григорије Божовић, угледни књижевник, национални радник и репортер Политике пре Другог светског рата том приликом и рехабилитован.

KoSSev