Отварањем галерије у модерном простору 1995. Врање је добило оригинални простор за организовање ликовних догађаја. О тада овдашњи сликари, али и гости из других градова за излагање су користили просторе Дома војске, фоајеа позоришта, Учитељског факултета и сале за венчања у згради СО Врање. Пуне две деценије трагало се за адекватним простором где би била смештена галерија. На крају за то је изабран део простора у никада завршеном објекту дома културе. Данас се галерија стопила са простором у којем се налази и посебно је приступачна пошто се налази у самом центру града.
Сада већ историјски чувена изложба „Сви – ликовни уметници Врања”, која је одржана у децембру 1995. године овдашњи сликари сматрају својеврсним манифестом оснивања галерије у оваквом формату у коме и данас постоји. Сам концепт изложбе и наступ уметника је представљао уметничку иницијативу за јединственим галеријским простором којим ће управљати установа заштите Народни музеј у Врању, што се 1995. године остварило. Подршку овом пројекту дала је у највећој мери Снежана Радивојевић Петровић, управница Народног музеја у оквиру којег и ради галерија. Уметнички руководилац био је дуго година др Србољуб Димитријевић, професор филозофије. Обоје су почивши, али њихов допринос овом културном сегменту Врања је немерљив и заслужује велико поштовање.
Од прве изложбе врањских уметника, али из године у годину и стваралаца из других градова Србије, као и бивше Југославије, кроз назив изложбе Новогодишњи изложбени салон (до 2007. године) до Бијенала који се одржава сада сваке друге године, значајно увећаван је и фонд збирке савремене уметности која броји сада више од хиљаду слика. Донета је и одлука о формирању одељења за Историју уметности којим ће руководити виша кустоскиња галерије Мирјана Јовановић. Позамашан је број вредних уметничких дела и у галеријском депоу који је недавно сређен и прилагођен за чување уметничких дела у адекватним условима.
Из године у годину фонд збирке са елементима историјске вредности ове збирке се увећавао, а посебно је добио на значају формирањем легата Зорана Стошића Врањског. У легату овог сликара који је живео и радио у Сомбору, налази се готово шест стотина цртежа и слика, које је он завештао свом граду. Такође, Галерији Народног музеја у трајно власништво 2015. године Зорица Тасић из Врањске Бање поклонила је изложбу од 245 црнобелих фотографија породица са тог подручја, док је 2003. године формиран легат од 12 дела Милице Димић, које је галерији музеја поклонила њена сестра.
– И ево нас, три деценије након отварања галерије, захваљујући ауторима, организаторима и њиховом труду и залагању, стојимо пред поставком која обухвата уметничка дела представљена на изложбама које су се одржавале у различитим периодима, у различитим областима, техникама и приступима – рекао је Милан Илић, заменик градоначелника, најављујући да ће локална самоуправа и у наредном периоду наставити да подржава пројекте и културне догађаје који подстичу стваралаштво и отварају нове креативне димензије овдашњим уметницима, али и онима који са стране долазе да представе свој рад.
Директорка Народног музеја у Врању Маја Алексић рекла је да оснивање галерије 1995. године Врање јасно дефинисано као уметнички центар Пчињског округа и југа Србије. У складу са тиме излагали су и сликари из суседних општина, а врло често и уметници из Северне Македоније и Бугарске.
– Иницијативе за формирање сталне галерије биле су конкретније крајем шездесетих година. Много труда и настојања кроз неколико деценија било је потребно да би простор Дома културе, овај у коме смо сада, био опредељен и потпуно адаптиран за уметничку галерију – подсетила је Алексићева. Она је најавила и да ће овогодишња изложбена сезона бити пажљиво креирана на задовољство публике.
