Присутни су имали прилику да чују резултате најновијих истраживања о последњој царској задужбини Немањића. Др Ћирић је публику најпре повела кроз раскошне портрете краља, а потом цара Душана, чији се највећи број налази управо на простору Македоније. Након тога, представила је архитектонски програм Матејча, указујући на његову сложену симболику и политички контекст времена цара Душана.

Посебан акценат стављен је на скулпторско обликовање западног улаза, где се налазе два масивна стуба са капителима украшеним мотивима орла, овна и шкољке. Др Ћирић је објаснила да мотив орла може бити схваћен као хералдичка или империјална референца, док овнова глава призива библијску епизоду жртвовања Исака, повезујући је са драматичним прелазом власти са Стефана Дечанског на његовог сина Душана. Мотив шкољке носи дубоку Богородичну симболику, упућујући на тему оваплоћења и спасења, чинећи сам улаз у храм местом богословске и политичке поруке.

Кроз фотографије и архивску грађу, др Ћирић је приказала унутрашњи простор храма, који употпуњује царску реторику архитектуре. Она је указала да Матејче не само да преузима цариградске форме, већ их прилагођава локалним потребама и памћењу места, интегришући старије грађевинске слојеве (Старо Нагоричино; црква Св. Никите) и подижући храм на узвишењу са јасно тријумфалним карактером. Фреске са светим ратницима у поворци, као и тријумфални церемонијални улаз на западној страни, додатно повезују овај храм са царском идеологијом.

У завршници предавања, др Ћирић је са видном забринутошћу говорила о стању манастира Матејче, наглашавајући да оштећења из 2001.године, као и скорашња нелегална ископавања у југозападном делу и чак у олтару храма представљају тежак удар на овај споменик културе и да се суочавамо са директним кршењем Закона о заштити културних добара Републике Северне Македоније, као и међународних стандарда очувања културног наслеђа, укључујући препоруке УНЕСКО и ICOMOS-а, што захтева одговоран ангажман стручне и шире јавности.