Погром је почео 17. марта 2004. године и, по размерама и последицама, спада у ред највећих мирнодопских злочина у новијој европској историји. Ни један једини сегмент живота косовских Срба, Рома, Горанаца и Ашкалија није остао нетакнут, ширина тог ударца фатално је погодила све: од простих земљорадника до најважнијих фресака српског и европског средњег века. Довео је до промене политичког статуса, елиминације урбаности, онемогућавања повратка расељених, уништавања књига, библиотека, градских средина, нематеријалне баштине, гробаља, убијања животиња и прихватања туђе етничке слободе. 

Никада у својој историји Српска православна црква за тако кратко време није претрпела тежи ударац. Погром је обележио страхом животе 120.000 Срба, Горанаца, Рома, Ашкалија и претворио се у једну од оних фаталних прекретница наше историје од којих се понекад рачуна време. Њиме је довршен процес гетоизације и деурбанизације Срба. Страх је постао начин живота, а трпљење и чекање слободе једини могући модел опстанка. Србима у свету и региону је вратио свест о Косову као месту страдања и, у великој мери, пољуљао веру у европске вредности.

(Мр Живојин Ракочевић)