09. новембар 2011.

Професор боемије

Легенда скопског угоститељства, чувени газда Јоле и његова истоимена гостионица у центру Скопља деценијама су биле култно место и „висока школа” многих домаћих и страних боема. За тај посао Јоле је једноставно имао дара, знао је да разговара, да слуша, да заплаче, да запева, забави, насмеје...

Све је почело далеке 1968. године када је на иницијативу писца Ганета Тодоровског и академика Анте Поповског, иначе водећих људи Друштва писаца Македоније, Јован Новаковић добио подрумске просторије и башту у самом центру Скопља, у улици Максим Горки. Од тог подрума Јоле је направио култно место у којем су се генерације македонских, југословенских и светских песника и писаца, сликара и глумаца састајале на чашицу разговора, па је кафана била и остала позната и као Клуб писаца.

Јолетови гурманлуци, поготову роштиљ, печено прасе, домаћа кобасица и туршија никога нису остављале равнодушним. Све је било свеже и одлично припремљено. Да је Јоле заиста знао са људима говоре и његове редовне муштерије, пензионери за које су  прва кафа и ракија биле на рачун куће. Јоле је знао да разговара, да слуша, да заплаче, да запева, забави, насмеје, једноставно имао је духа.

Стари Скопљанци који се разумеју у боемштину кажу да су се бивши политичари свакодневно „суочавали” са Јолетом, и ако нису могли да се нађу у Влади онда их је требало тражити код Јолета, јер су на седници, а  ова полуистина само је сликовито представљала популарност ове гостионице.

Треба споменути и то да су тада готово све веће скопске фирме свакодневно резервисале по „астал или два”. Цена услуга није била битна. Много важније је било да се буде тамо. Са друге стране, случајни гост може да добије место исто колико и седмицу на лотоу, било тада, а тако је и сада, две године после његове смрти, јер млађа генерација већ увелико наставља традицију.