11. август 2015.

У четвртом, завршном наставку ексклузивног сведочанства за "Спону", пуковника пилота авијације у пензији Драгољуба Илића, Мандова, из периода док је 90-тих командовао на аеродрому Слатина у Приштини, обелодањује детаље везане за чудну путању спровођења одлуке – после потписивања мировног споразума у Дејтону, о смањењу Средстава ратне технике (СРТ) тадашње Војске Савезне Републике (СРЈ), уместо званичним каналима, најпре објављеним у медијима.

- Након потписивања Дејтонског мировног споразума почело је увелико да се прича, али некако стидљиво, да ће веома брзо доћи до смањења Средстава ратне технике (СРТ), Војске СРЈ. Знали смо да ћемо о томе са одговарајућег нивоа командовања благовремено бити обавештени. Најмање сам очекивао да ћу то прво прочитати у штампи.

У то време редовно сам читао „Недељни телеграф" и у једном од бројева нашао сам пренет текст из хрватског „Национала" са комплетном будућом шемом распореда јединица авијације Ратног ваздухопловства и Против ваздушне одбране (РВ и ПВО). Наведене су бројчане ознаке јединица и мирнодопске локације, базирања летачких јединица и бројно стање авиона.

Евидентна је била разлика у бројном стању авиона од имајућег до следујућег. Разлика је била велика и није било баш лако поверовати да ће се и шта ће се догодити са остатком. Наведени текст сам похранио у радном столу.

Извесно време након тога, код мене је дошла екипа из РВ и ПВО на челу са једним од најодговорнијих старешина командног врха РВ и ПВО за Ваздухопловну технику и техничку службу (ВТ и ТСЛ). Екипу су сачињавали искључиво људи из ВТ и ТСЛ и најављени су да ће на лицу места стећи увид у стање исправности ваздухопловне технике и осталих техничких средстава и Ваздухопловно-убојних материјалних средстава (ВУМС).

С обзиром да сам се са пуковником који је предводио екипу, познавао још из периода док је био потпoручник, другог дана од њиховог доласка, у вечерњим часовима у мојој канцеларији, отпочео сам причу о будућој организацији и формацији РВ и ПВО.

Он је био веома изненађен мојим излагањем и када сам му показао наведени чланак, тог момента ми је нерадо признао да су они, између осталог, због тога код мене у инспекцији. Наравно да је било изненађујуће да је то за мене била тајна, а да је та инфорамција већ била доступна јавности.

Како сам схвтаио да тог момента ни он, као најодговорнији човек РВ и ПВО за ВТ и ТЛС, а тиме вероватно ни најодговорније старешине нису биле обавештене о писању „храватског тиска".

Након тога уследила је организована сеча вишка технике под будним надзором представника – верификатора.

Наређено је тачно који ће авиони бити и како бити избачени из даље употребе. Тачно су, по бројевима знали који авион колико ресурса има. И, циљ је био првенствено на новије и авионе са већим ресурсима. Са двоседа је требало уклонити нишанске справе, носаче за наоружање испод крила, скидање контејнера за топ ГШ, а на то место уградити протанкове ради стабилности авиона.

Такође је требало онеспособити и све цевне, минобацачке системе преко 64 милиметра бетонирањем цеви. Све ово уредно спаковано смо као руду, сопственим превозом морали да одвеземо и предамо „Сартиду", (тадашњи назив железаре) у Смедереву.

Укупно је из РВ и ПВО од икмајућих ваздухоплова на употреби остало 155 борбених авиона и 40 хеликоптера и авиона транспортне авијације. Индикативно је да се зна да је из бивших република СФРЈ у СРЈ је пребачена скоро целокупна ваздухопловна и ракетна техника и радарски системи. Нису боље прошле ни остале групације.

Од укупног броја тенкова и оклопних транспортера (ОТ) на употреби је остало око 1110 тенкова и ОТ. Све остало је предато – „Сартиду"...

Те године за најуспешнијег привредника у СРЈ проглашен је Душан Матковић, директор „Сартида" са преко 350 одсто премашене производње. Како и не би када је глатко добио сировине. О каквом обиму достављених сировина се ради, просто је израчунати, ако се зна да сваки тенк има има око 40 тона чистог челика...

По Дејтонском споразуму Хрватска је могла да има 90 борбених авиона а Муслиманска федерација - 60. Хрвати, наравно нису имали ништа, (изузев три МИГ-а 21 Бис, из пребега) и могли су да купе новије и модернизоване. Нама су остали углавном авиони са ниским ресурсима и старијег датума производње. Много је учињено да се СРТ са простора бивше СФРЈ пребаци у СРЈ. На крају, колико се исплатило може се закључити.

(Сумирана сећања пуковника Драгољуба Илића крајем године биће објављена у књизи на чијој припреми је ангожован и део уредничког тима „Споне")