20. април 2018.

У Српској академији наука и уметности (САНУ) обележава се 70-годишњица Византолошког института

Византолошки институт САНУ основао је академик Георгије Острогорски, марта 1948. године. Институтом су до данас руководила тројица директора: Георгије Острогорски (1948‒1976), Божидар Ферјанчић (1976‒1998) и Љубомир Максимовић (од 1998. године).

Научна делатност Института традиционално се спроводи у четири основна правца: историја Византије и византијско-јужнословенских односа; византијски извори за историју народа Југославије; византијска књижевност и средњовековни грчки језик; византијска и поствизантијска уметност. Од јануара 2011. научна делатност Института обједињена је у дугогодишњем пројекту „Традиција, иновација и идентитет у византијском свету" (руководилац пројекта др Бојана Крсмановић, виши научни сарадник). Пројекат је интердисциплинарног карактера и укључује домаће и стране истраживаче, преноси сајт РТС-а у прилогу који је приредила Владана Рашић Драгојевић.

Институт је издавач три серије публикација - ЗРВИ, Посебна издања и Извори. Од 1952. до данас објављене су 54 свеске Зборника радова Византолошког института, светски познатог часописа. Његова библиографска сигла ‒ ЗРВИ/ЗРВИ ‒ одавно је постала препознатљива у свету и наводи се у списковима скраћеница често цитираних публикација у свим значајнијим делима светске византологије. Јубиларни, 50. број ЗРВИ посвећен је директору Института, академику Љубомиру Максимовићу.

У оквиру издавачке делатности Института објављена су и 44 посебна, монографска издања, међу којима је и пет књига у серији Византијски извори за историју народа Југославије. Последња књига Посебних издања је „Чудотворна икона у Византији", аутора Бојана Миљковића. Институт је 2015. године покренуо нову серију публикација - Извори, у оквиру које је издата прва свеска - Натписи историјске садржине у зидном сликарству (том I, 12‒13. век, обрадили Г. Суботић, Б. Миљковић, И. Тот и И. Шпадијер).

Византолошки институт САНУ, који се од оснивања налази у надлежности Одељења историјских наука САНУ, носилац је највећег дела активности у вези са организацијом научне делатности у области византологије. У сарадњи са члановима САНУ, Српским (раније Југословенским) комитетом за византологију, као и другим релевантним научним институцијама, Институт је током протеклих седам деценија организовао низ домаћих и међународних научних конференција.
Сваке пете године, почев од 1990, организује се Национална конференција византолога која окупља домаће истраживаче свих генерација.

Билатерална сарадња Института са сличним институцијама у иностранству (у Грчкој, Француској, Бугарској) резултирала је и организацијом неколико стручних симпозијума и разменом истраживача. Институт је у више наврата био коорганизатор међународних научних скупова највишег ранга те су 1961. године његови сарадници учествовали у организацији 12. међународног конгреса византолога у Охриду.

Успешној организацији последњег, 23. међународног конгреса византијских студија (Београд 2016), допринео је пре свега предан рад сарадника Института. Реч је о највећем одржаном светском византолошком конгресу, на којем је учествовало око 1.300 истраживача из 49 земаља.

Излагања стручњака поводом јубилеја

Приликом обележавања овог важног јубилеја подсећамо се историјата Византолошког института САНУ, његове издавачке делатности и међународне сарадње, стога су значајна излагања директора Института академика Љубомира Максимовића, председника Српског комитета за византологију др Срђана Пириватрића, и заменице директора др Бојане Крсмановић.