16. октобар 2013.

На даншњи дан 1953. године, како је остало записано у историјату најтиражнијих дневних новина у Србији, као и и у бившој Југославији, руке колпортера у главном граду земље у “кругу двијке“ Београђанима су донеле прве бројеве „Вечерњих новости“. У веома богатом историјату куће утиснути су и дубоки трагови дописника из Македоније.

Још “вруће” новине, са вестима “сакупљеним“ чак и током дана, разграбили су тада читаоци у Београду. Од тада, како је и у празничном броју констатовано, „вечерњак“  је растао све до висина 60. годишњег трајања. 

У данашњем јубиларном броју дневника „Вечерње новости“, на 80 страна, као и на интернет издању, поред уобичајених, редовних информација и вести из спољно-политичког живота, економије, спорта, културе... објављени су записи посебне „посластице“ за читаоце, попут разговора са познатим личностима, приче са необичним људима, местима, уз ретроспективу рада редакције којој се деценијама верује, времеплов догађаја у низу од давне 1953. до данашњих дана...

У тим записима је текст и о траговима овог листа у Македонији са похвалама, критикама и сугестијама, читалаца, новинара...

Дубоки трагови јужне школе „Новости“ у Скопљу

У протеклих шест деценија „Вечерње новости“ су, без било каквих прекида, чак и у време административних забрана, верно, тачно и благовремено осликавале било живота и у Македонији, како у „југословенском периоду“ тако и касније „у јужном суседству“, исписујући значајан део прилога у богатом историјату листа с печатом поверења генерација читалаца, које – траје.

У неким од поверљивих исповести некада веома значајних читалаца „Новости“ у Македонији, „за интерну употребу“, посебно сада - „с поводом“ уочи јубилеја, у „садашњим околностима“, могу се чути веома занимљива искуства, примедбе и доживљаји из минулих деценија. Једна од примедби таквог старог читаоца, некада високог републичког и савезног функционера из времена СФРЈ, јесте и та да се не слаже са „неким празничним описима како су „Вечерње новости“ веран летопис српског друштва“. Наравно, „Новости“ су настале из српског друштва, које и осликавају, али оне су биле и те како и летопис и других, па редовно и македонског друштва...“

А у том осликавању животне свакодневице и у Македонији, подсећа се да су многе вредне акције, попут „Најплеменитијег подвига године“, практично, почеле записима и доделом призанања хуманим људима из Скопља, 1962. па потом усред катастрофалног земљотреса 1963. године. У бурним временима после распада федеративне Југославије, издвајањем Македоније.

Верни читалац „Вечерњих новости“, како вели, „са вишедеценијским стажом“, Тодор Тодоровски (73) признаје да „не може без својих новина“, („које му, понекада и заборавни продавци на киоску у суседству не сачувају“ па мора „принудно да обилази град“ док не нађе „Новости“), али и користи „непланирану прилику“ да о празнику упути и критике.

- Иако нисам баш упућен у то колико примерака „Новости“ стиже у Македонију и где се све по земљи продаје, знам да је то - недовољно. Посебно када је у питању – Скопље. Често продавци у новинарницама већ у подне објављују – „нема „Новости“ - продато“. Летос у Охриду, сачекивао сам лист са даном закашњења, али је било битно да сам могао да дођем до новина. Пре нешто више од две деценије била је друга прича, у другим околностима, али наш лист и у овим измењеним приликама овде има своје одане читаоце, који му верују, каже Тодоровски.

Професорка македонског језика Весна Несторовска, (54) пак, објашњава да су „Новости“ просто – „обавезне новине“ у њеном дому - одавно. Још из детињства “Новости“ су „унете у кућу“, захваљујући њеном оцу Пери. Та читалачка редовсност, каже сада је пренета и млађе, иако они знају и да „кваре“ задовољство читања „Новости“, превременом офирањем  информација са интернет издања.

- Сада је са електронским медијским утркивањем пласирања информација често немогуће „на тенане уживање“ у читању новина. „Новости“ међутим, уз дневно политичке и информације из „обичног“ живота, пружају могућност многих нових посебних сазнања и преко добре културне понуде, вредних фељтона... неговања увек актуелне карикатуре, каже Весна Несторовска.

Похвале, или критике досадашњег исписаног трага „Новости“ и из Македоније имају посебну тежину када стижу од колега. Један од њих, доајен, пензионисани дугогодишњи дописник „Политике“ из Скопља, Милисав Миле Крстић, каже да је као и сада у мирним данима, „увек - неизоставно уз свој лист, веран и „Новостима“.

- „Новости“ су у Македонији заиста неговале својеврсну школу новинарства, али и приступа животу, подсећа Крстић.

Новинар Македонске радио телевизије Стојадин Јовановић каже да су за њега „Новости“ биле и остале синоним добрих новина. Подсећа на низ значајних догађаја који су директно или посредно везани за Македонију. Ту су каже и неки историјски пресудни тренуци, које су, како оцењује - у „Новостима“ изванредно пропраћене. Могу бити „школски узор професионалног благовременог извештавања“.

- У дописништву „Новости“ у Скопљу, до распада Југославије и издвајања Македоније, практично је била посебна редакција у којој су поред сталних дописника, као пратећи ешалон, били и млади хонорарни сарадници. То је заиста била права школа доброг новинарства, професоналног односа, али слободно могу рећи и поштеног односа. Рад се ценио, поштено вредновао и награђивао. Многи од колега који су прошли ту школу касније су потврдили професионални квалитет и људске одлике, не само у новинарству него и у неким другим професијама, сећа се новинар Душан Јоксић.

У тој школи „Новости“, када у Скопљу није било факултета новинарства, журналистички занат су пекли и неки од колега који су касније као професори били на катедрама тих и сродних високих школа.

Свестраност дописничког заната

- Оно што је одликовало све сараднике „Новости“, јесте свестраност оспособљених новинара. У дописништву се покривало букавлно све из живота – од политике, привреде, културе, до спорта. Ту се пекао занат дописника који је морао да буде спреман да извештава буквално о свему. То са поносом освежавам и овом приликом поводом великог јубилеја нашег листа од којег се не одвајам, и сада када сам у пензији. Тај празник заиста осећам и као свој. Драго ми је да „Новости“ са својом читалачком армијом буквално сваким даном на прави начин потврђује одавно стечени епитет народних новина, које су све искусније, али никако – старе, каже један од некадашњих сарадника из далеких 70-тих, др Перивоје Ранић. 

Плејада дописника

У дописништву „Вечерњих новости“ у Скопљу, свој новинарски траг су оставили врсни аутори, извештачи, репортери, било да су радили као стални дописници или као – „хонорарци“. Свакодневно су „пунили“ две стране листа посебног издања за ову републику – „Новости“ у Македонији“. Једна страна је била „споровозна“, тематска, са репортажама и специјалним прилозима, а друга – актуелна, дневна, на којој се у свакој информацији осликавао познати радни слоган – „брзо, кратко, јасно“.

У скопском дописништву су радили - Јован Пешић, Богољуб Пејчић, Братислав Петровић, Србробран Ракић, Иван Томовски, Александар Писарев, Слободан Пашковски, Ђорђи Масинов, Исмет Кочан.

На самом крају своје богате новинарске каријере, пред одлазак у пензију, половином деведестих, дописнички траг из Македоније дописао је и један од великана редакције „Вечерњих новости“, неуморни учеитељ младих - Светозар Ђоновић, омиљени – „Деда Ђон“.

Међу хонорарним сарадницима „Новости“ из Македоније, посебан траг су крајем седамдесетих и током осамадесетих година прошлог века, оставили новинари - Видоје Ђикановић, Јовица Трајковић, Душан Јоксић, Саво Пејчиновски, Миле Раденковић...

Из те групе су касније у предузетнике отишли продуценти Сунчица Миљковић, Јовица Анђелковић, адвокати Лорија Ваневска, Ненад Јанићијевић...

У том периоду вредни сарадници „Новости“ били су и познати македонски новинари Јован Булевски из Тетова, Иван Бојаџиски из Штипа, Никола Маневски из Охрида, Ђорђе Појразовски и Иван Василевски из Струмице, Никола Талевски из Битоља, Петар Поповски из Прилепа, Столе Божиновски из Куманова...

Надметање 

Први број Вечерњих новости објављен је 16. октобра 1953. у тиражу од 14.700 примерака, а тираж данашњег рођенданског издања достигао је 185.761 примерак.  

Највећи тираж лист је имао је 5. маја 1980. године, када је објављена вест о смрти Јосипа Броза Тита.  

Главни и одговорни уредник Вечерњих новости Ратко Дмитровић оценио је да почетак објављивања тог листа представља највећу прекретницу и иновацију у новинарству на овим просторима.  

Он сматра да „Новости” с правом носе епитет народних новина.  

„Пишемо о томе шта раде они у Бриселу, али пишемо и о Милици из околине Бајине Баште, која је претурила 100 година”, казао је Дмитровић.  

Указао је да се у Новостима не плаше конкуренције електронских медија и интернет издања, јер сматра да ништа не може да претекне и надомести праву новинарску реч. 

М.С.