У Северној Македонији конституисан је нови сазив скупштине Северне Македоније, а за председника Собрања изабран је Африм Гаши из албанске коалиције „Вреди”, за кога је гласало 76 посланика, шест је било против његовог именовања, а уздржаних није било.
„Свестан сам задатка који преузимам и одговорности да омогућим гарантовано право на изражавање сваком посланику у овој скупштини, тако да се ниједан посланик не осећа незаступљеним или дискриминисаним”, рекао је Гаши након полагања заклетве.
Северна Македонија, након формирања највишег законодавног тела, ускоро ће заокружити и извршну власт. Очекује се да председница Гордана Сиљановска Давкова ускоро преда мандат лидеру ВМРО-ДПМНЕ Христијану Мицкоском да састави владу, што се очекује већ у јуну. Делује да је договор усаглашен, пре свега, с албанском опозицијом, која је на изборима наступала као коалиција „Вреди”. Мицкоски је нагласио да неће коалицирати с албанском партијом ДУИ јер је, како је рекао, умешан у криминалне активности.
Не треба скрајнути с ума ни чињеницу да је коалиција „Вреди”, чији је председнички кандидат био др Арбен Таравари, редовно ишла на консултације с Албином Куртијем. Иста коалиција прогласила је Куртија за председника свих Албанаца у Тетову и заузела се за промену имена дела улице у Скопљу у славу Адема Демаћија, идеолога такозване републике Косово и „велике Албаније”, чији пут настоји да настави Курти.
Не знамо да ли су ове чињенице биле основ става лидера Левице Димитра Апасиева, који је избор Гашија прокоментарисао као нови вид косовизације Македоније. Његово проглашење за председника Собрања је изазвало демонстративно напуштање седнице од стране посланика Левице. Они су у саопштењу нагласили да је чињеницом да је Гаши изабран за председника Собрања погажен легитимитет македонског народа, те да је неуставно говорити на језику који није македонски кад се председава седници Собрања. Наиме, Гаши је полагао заклетву на два језика: албанском и македонском.
Иако још није формирана извршна власт, председница Давкова и вероватни будући премијер Мицкоски понеће хипотеку коју им је оставила претходна власт. Мораће да поштују Преспански договор, ма колико се не слагали с именом Република Северна Македонија, затим да се суоче с немачко-француским предлогом за решење спора с Бугарском, што подразумева нову промену Устава и уношење Бугара у највиши државни акт.
Такође и са светским дипломатским неуспехом око резолуције о геноциду у Сребреници усвојеној у ГС УН, будући да је, одлуком Бујара Османија, министра иностраних послова, Скопље не само подржало ову резолуцију, већ и прихватило улогу коспонзора резолуције.
Председница Сиљановска Давкова, по повратку из Италије, где је била у првој службеној посети, указала је на то да се амбасадор при УН у Њујорку није консултовао с њом у вези с овим питањем. Но, иако се пре гласања свакодневно писало и говорило о овој теми, ништа није учињено да се Османијева одлука промени.
Председник Србије Александар Вучић изјавио је да му теже пада то што је Северна Македонија гласала за усвајање ове резолуције него што је то урадила Црна Гора. Али, овакав поступак Скопља није огледало воље македонског народа. Напротив – Македонци су и изабрали нову власт супротставивши се лицемерној европској политици, у коју свакако спада и резолуција о Сребреници. Шта год да је било, став народа и државне политике у овом случају показали су раскорак.
ПОЛИТИКА
