02. октобар 2014.

Фото: Жељко Шапурић - Епархија Будимљанско Никшићка

Прва академија поводом два века Писменице и 150 година од смрти Вука Стефановића Караџића одржана је у Црквено-народном дому Светог Василија Острошког у Никшићу. Организатори Академије су Институт за српски језик САНУ, Матица српска – Друштво чланова у Црној Гори, Студијски програм за српски језик и јужнословенске књижевности Филозофског факултета у Никшићу.

Поздравну реч у име Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори упутио је Драго Перовић, председник ове Установе, преноси Будимљанско никшићка Епархија и Политика.

"Код нас у Црној Гори, се већ пуних 10 година све ради против Вука. Зато је актив отпуштених професора српског језика из Никшића организовао више научних скупова о Вуку него претходних 190 година", истакао је Перовић.

„Имам посебно задовољство да поздравим оне који су најзадуженији и најраднији по питању ове унутрашње слободе, по питању научног утемељивања и развијања српског језика – а то су професори и научни сарадници Института за српски језик САНУ.

О њиховом раду на слободи и језику српског народа највјеродостојније сведоче пројекти: лингвистичка, етимолошка и дијалектолошка истраживања савременог српског књижевног језика, израда речника, обрада српске језичке споменичке грађе, опис и стандардизација савременог српског језика, часописи и многи други пројекти и издања", додао је Перовић.

"Ми данас нисмо у гостима, ми смо међу својима и то својима у сваком, најпотпунијем значењу те ријечи. Многима од нас који смо дошли из Београда коријени су на овим просторима, као што су колијевке многих житеља данашње Црне Горе негдје другдје, можда у ужем завичају неких од нас. Све то, а посебно историја, са богатом писаном и усменом баштином указује на сви бесмисленост подјела, од којих су неке, нарочито оне новијег датума, посебно болне и против сваког здравог разума", оцијенио је Срето Танасић директор Института за српски језик САНУ.

Добродошлицу професорима и научним сарадницима из Института за српски језик САНУ пожељела је и проф. др Јелица Стојановић, секретар Одјељења за српски језик и књижевност Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори.
"Ко није у домовини српског језика, туђ је свом бићу, од –туђен је и од-домљен. И оном због којег се сабирамо, Вуку Стефановићу Караџићу, српски језик је био дом, гдје год га је пут носио, живио је за српски језик и са српским језиком и цијели свој живот посветио раду на његовој реформи "за Србе све и свуда", за „Србе сва три закона", како каже Вук. Богатство српског језика и насљеђе, као и Вуково надахуће, неуморност, истрајност и љубав, допринијели су да Вуково дјело буде изузетно и обимом и садржином, и тематском разноликошћу".

"Ја сам из љубави к српском језику, и из жеље да би му се што прије помогло...написао и издао на свијет Писменицу српског језика" (открива нам Вук..., из Предговора првом издању Српског рјечника). А у Писменици је, дуготрајном и преданом раду на реформи српског језика, обиљежио пут чувеним правилом "Пиши као што говориш, а читај како је написано"... подсјетила је др Јелица Стојановић, напомињући да је Вуку најближи био "херцеговачки говор", "који је од дјетињства слушао" и којим су народне пјесме, које је записивао, писане, којим се говорило и говори на најширем простору српског језика.

"А то је говор његовог родног Тршића; Дробњака, постојбине његових предака; говор мајке Јегде из Никшића; Вук Караџић – Херцеговац по поријеклу и Србијанац по рођењу, - како каже у Писменици "Написана Вуком Стефановићем Сербијанцем", Србин по роду. Али, није одбацивао ни једно нарјечје (јер је свакоме своје најљепше)".