Но, министарка финансија Гордана Димитриеска Кочоска је изјавила да није могућа пренамена средстава намењених за изградњу пруге према Бугарској за друге пројекте. Могуће је кредиторе замолити да резервишу средства и за њих поново аплицирати новим зајмом за другу намену.

Тиме је министарка новинарима објаснила суштину проблема у покушају премијера Христијана Мицкоског и ресорног министра транспорта Александра Николовског захтевом за пренамену кридитног аранжамана са коридора осам на Коридор 10.

– То је траса од Драча у Албанији до Бургаса у Бугарској. Хипотетички направићемо је, али шта ћемо добити економски. Од Европске инвестиционе банке ми веле да је то НАТО аспект. Но, ја сам их питала да ли ће нас НАТО и ЕУ волети ако банкротирамо. Имамо проблем са пругом према Солуну која је много важнија за нашу привреду, рекла је министарка.

Она је потврдила да је за трећу фазу железничког Коридора осам, од Крива Паланке до Деве Баира, на граници са Бугарском,  обезбеђено 560 милиона евра. Од Европске банке за обнову и развој 350 милиона евра и од Европске инвестиционе банке. Инвестиционим оквиром за Западни Балкан - грант од 150 милиона евра, а од ИПА 2 програма 60, 7 милиона евра.

Покушај заокрета

Појавно најаву покушаја заокрета на поменутом коридору обелоданио је заменик премијера министар Николовски. Оценио је да кредит Европске инвестиционе банке и Европске банке за обнову и развој - на изградњи трећег дела пруге Коридора осам за железнички спој са Бугарском, треба преусмерити и пренаменити за рехабилитацију брзе пруге Коридора 10 да би се омогућило кретање возова са 120 километара на час.

Указао је да нема гаранција да ће Бугарска изградити свој део прескупе пруге на Коридору осам, на којој ће возови моћи да се крећу са 60 километара на час због планинских предела трасе. Зато је најавио да ће у наредном периоду разговарати са кредиторима о могућности преусмерења средстава за ревитализацију брзе пруге на Коридору 10 од Србије за Грчку...

– Забрињавајуће је да на потезу од 24 километра треба да се изграде 22 тунела за четири године. То је нереално. Ни једна компанија не прихвата да изгради тај део пруге. Додатно, пруга завршава у тунелу код нас, изјавио је Николовски. Указао је да је за тај део пројекта неопходно обезбедити 560 милиона евра.– У условима сиромашне земље, поставља се питање да ли треба трошити толико пара за градњу нечега што можда неће функционисати. што значи бацање пара ни у шта. Јер, километар кошта 24 милиона евра, а брза пруга се гради са 10 до 12 милиона евра по километру. –

Зато, како је рекао, треба од кредитора затражити пренамену средстава за рехабилитацију пруге Коридора 10 изградњом брзе пруге на којој ће се возити 120 километара на час. А, цела инвестиција би износила 220 милиона евра.

У реаговању владе из Софије, међутим наведено је да се са „повећаноном дозом забринутости прате“ изјаве званичника у Скопљу, „усмерених на кршење међународних обавеза о инфраструктурном повезивању“. Односно, конкретно најавама Скопља да ће од Европске банке за обнову и развој захтевати преусмерење европских средстава за изградњу железничкке компоненте Коридора осам, за брзу пругу на Коридоу 10.

У саопштењу бугарске владе се прецизира да је „управо Коридор 8 кључна логистичка рута дуж јужног крила НАТО којом се повезују Црно и Јадранско море и зато је његова изградња од великог значаја у актуелном геополитичком тренутку“. Зато се упозорава да „одбијање да се изграде главне компоненте слаби колективну безбедност НАТО алијансе“.

Специјални немачки представник за Западни Балкан, Мануел Сарацин, пак, како су преноли скопски медији, изјавио је да европски транспортни Коридор осам, (веза италијанског пристаништа Бари и албанске луке Драч са Скопљем, Софијом и Црним морем), има стратегијско значење за регион. Но, како је оценио, нова влада у Скопљу је изгубила интерес за његово спровођење. Примедба је да македонске власти приоритет преусмеравају на Коридор 10, кој повеззује Аустрију, Словенију, Хрватску, Србију, Северну Македонију и Грчку.

Надлежности Брисела

- Транспортни коридори у Европи су у надлежности Брисела. Лично верујем да није у надлежности једне земље да мења европске приоритете у транспортној политици. Ово је дуг и компликован процес са много различитих договора. За време мојих разговора у Софији, схватио сам да је Бугарска збуњена, али и забринута овим захтевом Скопља. Изградња Коридора осам је свакако од стратегијског значаја, - пренели су скопски медији изјаву специјалног немачког представника за Западни Балкан, Мануела Сарацина.

Подсећања Софије

У саопштењу Владе Бугарске подсећа се да је „Коридор 8 део Договора за добросуседство из 2017., као и његових протокола 2019. и 2022. године. Меморандума о разумевању између Албаније, Бугарске и Северне Македоније из окотобра 2021. године, заједничке декларације Албаније, Бугарске, Италије и Северне Македоније новембра 2023. Декларација Самита НАТО јула 2024.године...

М.С.