Као предлагач, председник парламента Андрија Мандић рекао је да са поносом може да каже да је Црна Гора прва држава на планети која се на овакав начин понела према Јасеновцу.

"Ово је резултат наше идеје и нашег договора. Нико се није мешао са стране", рекао је Мандић.

Одбор за људска права и слободе Скупштине Црне Горе на данашњој седници расправљаo je о 21 амандману који је поднет на Резолуцију о Јасеновцу.

Посланици СНП-а Слађана Калуђеровић и Богдан Божовић предложили су седам амандмана, лидери НСД и ДНП Андрија Мандић и Милан Кнежевић шест, а посланик УЦГ Владимир Добричанин осам, пренеле су подгоричке "Вијести".

Образлажући два своја амандмана, Калуђеровић је тражила да се у Резолуцију унесе да су се страдања догађала широм НДХ, а да Јасеновац остаје симбол тог страдања.

"Имамо системски злочин. Нису националисти дошли, већ се ради о државном пројекту. Уколико се ови амандмани не усвоје, сматрамо да Резолуција губи смисао. Такође, ова Резолуција не сме бити једначена са Сребреницом, јер је у НДХ постојало више од 30 логора. Мени ће бити жао ако не буде договора у оквиру већине о осталим логорима. Такође, наш амандман се односи на датум затварања, јер је, након његовог затварања, у њему било још усташа који су требали да заварају траг", поручила је Калуђеровић.

Кнежевић је рекао да су амандмани прихватљиви за коалицију ЗБЦГ, али да то не обавезује остале колеге.

Он је појаснио да је резолуција резултат договора са осталим колегама из већине, те да не могу за њих гласати због тога.

Ни један амандман СНП није усвојен.

За њих је, осим Калуђеровић из те партије, гласао и председник Одбора Јован Вучуровић, као и посланик УЦГ Владимир Добричанин, док су четири члана била уздржана.

Кнежевић је објаснио да се амандмани његове коалиције односе на додавање система логора Дахау и Матхаузен.

Он је, осврћући се на излагање Калуђеровић, казао да и они сматрају да је Јасеновац систем логора.

Сви амандмани које су поднели Мандић и Кнежевић усвојени су са шест гласова за и једним уздржаним.

На овом гласању, уздржан је био Добричанин.

Посланик УЦГ је казао да му није јасно зашто се додају Дахау и Матхаузен, а не још десетине других.

"У Дахауу и Матхаузену није извршен геноцид, већ холокауст што је још горе. У музеју Холокауста само је једна соба која није посвећена Јеврејима, а то је српска", поручио је Дорбичанин.

Објашњавајући своје амандмане, он је казао да предлажу да се у Резолуцију дода да је у НДХ да је спроведен геноцид/холокауст над Србима, Јеврејима и Ромима, а злочини над Хрватима антифашистима, комунистима и другима "јер је страдало 4.500 Хрвата, а скоро милион Срба", да је геноцид спровођен на територији целе НДХ, да се мења део о ослобођењу лгора јер су затвореници извели пробој, али и да се председник државе обавезује да организује догађаје на дан пробоја - 22. априла.

"Јако је тешко за једног Србина чија је породица страдала у тим логорима казати да се Резолуцији приписују и остали нацистички логори", поручио је Добричанин.

Кнежевић је казао да разуме посланика УЦГ, али и да разуме дрштвено плитички тренутак.

"Ми смо покушали да нађемо оптималну меру и ниво да ова Резолуција буде изгласана и ако се то деси, бићемо порва држава на свету која је то урадила. Додавање логора који су у Аустрији и Немачкој је један храбри дипломатски чин. Матхаузен и Дахау су додати као логори у којима су, такође, страдали Срби. Коалиција ЗБЦГ ће гласати за Ваше амандмане, али морате да схватите политички контекст", поручио је председник ДНП.

Сви амандмани које је поднио Добричанин су одбијени.

ПОЛИТИКА

***
Хрватска оштро реаговала на резолуцију о Јасеновцу

Министарство спољних и европских послова Хрватске оштро је вечерас реаговало на доношење резолуције о Јасеновцу коју је Скупштина Црне Горе изгласала на поподевном заседању уз оцену да се ради о чину који није добронамеран и добросуседски у односу на Републику Хрватску.

Саопштење хрватског министарства преносимо у целости:

„Министарство спољних и европских послова изражава жаљење што је Црна Гора одлучила да игнорише позиве Републике Хрватске да не политизује жртве Јасеновца и не предузима кораке који би могли негативно утицати на наше билатералне односе и европски пут Црне Горе. Република Хрватска сматра неприхватљивим, неприкладним и непотребним доношење резолуције чија намера није изградња културе сећања и помирења, већ инструментализација сећања на жртве Јасеновца за краткорочне политичке циљеве покретача ове резолуције.
Нема сумње да је мотив за њено усвајање садржан у чињеници да је Генерална скупштина Уједињених нација иницирала резолуцију о Међународном дану сећања на геноцид у Сребреници, која је усвојена 23. маја 2024. године. Наведено је да је резолуција о Јасеновцу донесена како би се девалвирала и релативизовала Резолуција УН о геноциду у Сребреници, која је утврђена низом пресуда Међународног кривичног суда за бившу Југославију и пресудом Међународног суда у 26. фебруара 2007. године.

Овај поступак Црне Горе не може се сматрати добронамерним и добросуседским у односу на Републику Хрватску, нити је у складу са декларисаним циљем чланства Црне Горе у Европској унији.

Добросуседски односи су један од кључних елемената процеса проширења, као и процеса стабилизације и придруживања, и један од кључних критеријума за оцену напретка у процесу придруживања Црне Горе, у складу са Преговарачким оквиром Европске уније за Црну Гору. Након недавног позитивног Извештаја о испуњености привремених мерила за поглавља 23 и 24 (ИБАР), Република Хрватска је очекивала да ће се Црна Гора уздржати од било какве активности која би могла довести до нарушавања или погоршања добросуседских односа и да ће се фокусирати на своје напоре на испуњавању услова и мерила у процесу приступања, од којих су неки посебно важни за Републику Хрватску.
Очекујемо да ће Црна Гора дати приоритет утврђивању одговорности за злочине које су црногорски држављани починили током агресије на Републику Хрватску. Задржавамо право на реаговање.

Подсећамо да, у складу са Заједничким ставом ЕУ о поглављу 23, представљеним на Међувладиној конференцији 26. јуна 2024. године, Црна Гора мора показати напредак и резултате у вези са процесуирањем ратних злочина, укључујући утврђивање одговорности на високим нивоима, решавање предмета несталих лица, те питање компензације за жртве и заштиту националних мањина и њихових права.

Република Хрватска очекује да ће Црна Гора дати приоритет решавању питања утврђивања одговорности за злочине црногорских држављана током агресије на Републику Хрватску деведесетих година. Ово посебно укључује оне почињене током напада на Дубровник који је почео 1. октобра 1991. године и опсаде града која је трајала до маја 1992. године, као и злочине почињене над хрватским држављанима у Црној Гори, укључујући и логор Морињ у којем је више од 350 хрватских грађана од септембра 1991. до августа 1992. године и питање правичне накнаде за све бивше логораше.

Узимајући у обзир стварну сврху овог акта Скупштине Црне Горе, којим је Црна Гора доведена у позицију коју Република Хрватска не може тумачити као добросуседску и која је у супротности са намерама развоја пријатељских односа, Република Хрватска задржава право да реагује на одговарајући начин“, закључује се у саопштењу.