19. децембар 2016.

Српска православна црква (СПЦ) слави Светог Николу Чудотворца, једног од највећих хришћанских светитеља, заштитника путника, морепловаца, рибара и сплавара, деце.

Процењује се да скоро половина православаца у Србији слави Светог Николу, док друга половина, како се каже, иде у госте. Свети Никола је храмовна и манастирска слава СПЦ. Посвећено му је више од 600 цркава.

Свети Никола је слава непроменљивог датума - 6. децембра по старом, односно 19. децембра по новом календару, на дан када је 343. године тај светитељ преминуо.

Свети Никола се слави и 22. маја, у знак сећања на дан када су његове мошти 1096. године пренете из Мира у Ликији у тада православни Бари, у Италији, и положене у Цркву Светог Јована Претече, која је убрзо постала стециште ходочасника. Три године потом грађани Барија су у част Светом Николи подигли велелепну цркву.

Свети Никола, архиепископ мирликијски, слави се у целом хришћанском свету. Празнује се као дечји празник у земљама западне Европе, јер тада деца, ако су била послушна, добијају поклоне. Заштитник је града Амстердама.

Свети Никола пада у време великог божићног поста, па верници припремају искључиво рибу и другу посну храну.

Шездесетак Срба расељених с Косова и Метохије кренуло је синоћ из Београда и осталих градова у Србији за Приштину, да би данас, у Цркви Светог Николе, прославили своју славу.

Срби ће посетити и манастир Грачаницу, навели су представници Удружења Ђаковчана "Успеније Пресвете Богородице", које је уз подршку Канцеларије Владе Србије за Косово, организовало путовање "као потврду неодрицања од вековне православне традиције".

Свети и богоносни отац наш Николај Чудотворац Mириликијски веома је поштован угодник Божји не само у нашој помесној Цркве, већ у васцелој хришћанској васељени, подсећа СПЦ. Овај светилник васцелог хришћанства рођен је у граду Патари у области Ликија у Малој Азији од побожних и благочестивих родитеља Теофана и Ноне, за време римског цара Валеријана. Свети Николај је био дете које је испрошено (измољено) од Бога, будући да су његови благочестиви родитељи били бездетни.

Свети отац Николај, будући дарован од Бога, од малена је био испуњен Духом Светим, још као дете показивао је необичне душевне и духовне дарове, а када је одрастао и изучио школе, слушајући своје срце и свој унутарњи Божји призив, пожелео је да ступи у презвитерски чин, те га његов стриц, архиепископ, произведе за презвитера града Мира. Према светитељевом житију, када се родитељи Светог Николаја упокојише, он је од богатства његових врлинских родитеља помагао потребите делећи им помоћ. Угледајући се на Спаситеља, он је захтевао од народа да остане анониман при чињењу милостиње. По смрти његовог стрица, архијереји и презвитери из ликијске области, одлучују да изаберу новог архиепископа и договоре се да изаберу најревноснијег у вршењу презвитерске службе. Пошто су се уверили да је управо Николај такав, изаберу га за архиепископа мириликијског.

Свети Николај је био вандредан архијереј, пун љубави, милости и доброте, спреман да свакога салуша и свакоме помогне. Као архипастир он је вером и љубављу поучавао поверено му свештенство и народ, приводећи их Господу. Био је учесник Првог васељенског сабора (325. године), а будући да је царица Јелена у то доба пронашла у Јерусалиму Часни и Животворни Крст Господњи, многи почеше да обилазе света места. И архијереј Николај је обишао сва света места. На овом путу догодила су се многа чуда у име Господње. Када се Светитељ налазио на мору, он предсказа олују. Морнари, познавајући све морске знаке, исмејавали су Николаја говорећи да олује неће бити. Али се ускоро појавише црни облаци, задуваше јаки ветрови и ужасна бура почне да бесни. Сви се на лађи уплашише, очекивајући да свакога часа постану жртве великих таласа. Божји угодник Николај паде ничице Богу на молитву и облаци се разиђоше, ветар преста и бура се утиша, те тако до данашњег дана свети Николај остаје познат као заштитник морепловаца.

Архиепископ Николај до дубоке старости управљао је Црквом Божјом у Митрополији мириликијској. Упокојио се 6/19. децембра 345. године, а његово свето тело свечано је сахрањено у митрополитском Саборном храму. Године 1096. св. Николај се обрати у сну једном презвитеру из Барија и саопшти му да не жели да му мошти почивају у "безбожничком граду" и рече му да оде у град Миру и да му мошти пренесе у Бари, на сигурно место. Овај тако и учини и, прерушен у трговца, са три брода пуна жита посети град Миру и пренесе мошти светитеља у Бари. Ово се догодило 8/22. маја, када су мошти однели у манастир светог Јована Претече. После три године подигнут је храм Св. Николају у част, у коме је Свети благоверни краљ Стефан Дечански повратио вид и као знак захвалности тај храм опточио сребром.