УВОД:	"СЛОВО" НАДЕ
	ИНТЕРВЈУ:	МЛАДИ ВРАЋАЈУ ПУБЛИКУ- Маја Чанаћковић Ђуркова, директор Македонске филхармоније
	ПРАВОСЛАВЉЕ:	Верски календар за месец септембар
	ОБРАЗОВАЊЕ:	ШКОЛА ЗОВЕ
	ПОСЕТИЛИ СМО	СВЕ МАЊЕ ПРВАКА у Основној школи "Кирил и Методије" у Кучевишту
	ПЕСМЕ:	"Мајке оптужују"- Десанка Максимовић, "Краду ми памћење" - Матија Бећковић "Роду о језику" - Петар Прерадовић, "Куманово" - Алекса Шантић
	О ЈЕЗИКУ:	"Завет", писмо Меше Селимовића упућено 3. новембра 1976. Одељењу језика и књижевности Српске академије наука и уметности

 

УВОД

У свеукупним условима и објективним друштвеним и политичким околностима у којима у Републици Македонији живи и српски народ, дужи низ година, на жалост, (изузев неких неуспешних покушаја кратког даха), нису створене повољне могућности за дугорочније веродостојно и неометано преношење информација преко јавних гласила везаних за животни миље Срба на овим просторима, на матерњем језику. Први број нашег и вашег културног информатора „Слово“, ево, нудимо са јасним оптимистичким амбицијама, упркос реалним сметњама, неизвесностима и изазовима.

Намере су нам скромне, али уз наше амбиције и реална надања очекујемо да резултати не буду минорни. Стартујемо са културним информатором на чијим страницама бисмо желели да своје место пронађе велики број сарадника, нарочито младих, а свакако и свих осталих. Ношени скромним намерама да, колико – толико, помогнемо приближавању превасходно културних и просветних вредности ширим круговима друштва, посебно корисницима школског узраста, који нису у могућности да прате информативни сервис Културно инфомативног центра Срба у Македонији („Спона“, www. srbi.org.mk) ослушкиваћемо „сигнале“ времена у коме живимо, сугестије добронамерних људи. Знамо да ту и леже поуке и поруке које су нас много чему научиле.

Зато, са своје стране, у оквирима реалних могућности, рачунајући и на вашу потпору, желимо да употпунимо део насушне потребе, за писаном речју на нашем језику, толико потребне овде и сада.
Започињемо, тежећи истинским потребама наших потенцијалних читалаца. Оцене шире јавности биће нам делимично и као одређени путоказ и коректор.. Трудићемо се да на примеран и достојанствен начин одговоримо свим захтевима, ослушкујући живот и у њему културни било свих нас у вртлогу времена и брзоплетости сурове свакодневице унутар балканских простора.

„Слово“ је ту, пре свега због деце, али и одраслих. Постојеће стање просветног система у Македонији, када је у питању васпитање и образовање Срба, више је него забрињавајуће. Аларм бројки то најбоље показује: на матерњем српском језику у Македонији буквално се „на кашичицу“ како - тако школује једва око 300 основаца у свим разредима!

У границама скромних могуђности, али решени да много тога надокнадимо ентузијазмом, ширењем сарадње и иновацијама, настојаћемо да овај мали прилог буде у служби исправљања неких старих грешака, буђења из летаргије и апатије. Зато ћемо се трудити да се боримо за правовремену, истиниту, и квалитетну информацију везану за културна догађања нашег народа али и свих осталих на овим просторима.

Део тог труда и добрих намера је видљив на сајту наше организације. Међутим, осећајући потребу, да изађемо у сусрет и оном делу наших људи који себи не могу приуштити интернет, одлучили смо се на овај корак, који ће, верујемо, обрадовати све нас, а посебно најмлађе. Зато „Слово“ наде и укупних хтења може оправдати циљ, само уз заједничке напоре и сарадњу. Зато, уз Божју помоћ, рачунамо на вас.  

Милутин Станчић

 

ИНТЕРВЈУ

После 6 месеци проведених на месту директора Македонске фил-хармоније, уз више од деценије рада у оркестру гђа Маја Чанаћевић Ђуркова говори о плановима, изградњи концертне сале, акутним и хроничним проблемима прве националне институције у земљи, беспарици, подмлађивању кадрова.

- На овој сам функцији шест месеци. Могу вам искрено рећи да је рад веома динамичан и тражи заиста велики ангажман. Претходно сам била у оркестру, у коме сам провела више од 10 година. Иначе, свирам на инструменту енглески рог“, каже на почетку разговора Чанаћевић Ђуркова.

У наставку разговора подсећа да се „установа суочава са великим проблемима“, од којих су јој многи веома добро познати још од раније.

- Ту пре свега мислим на оркестар. Дакле, ја сам и сама у Македонском оркестру, и осећам његов „пулс“. Напомињем да је рад директора веома напоран. У овом тренутку смо суочени са много промена у правном систему, а наша жеља и јасна оријентација су - модел рада западноевропског концепта.

Жеља свих нас је довођење врхунских оркестара. Међутим, ту су пре свега финансиски проблеми везани за наше законодавство. Можда ћемо остварити неколико гостовања, али све друго, на жалост, остаје само луксуз, који тешко можемо дозволити.

Могу, ипак, слободно рећи, да је сумирање резултата рада у протеклих шест месеци период напорног деловања. Успех је што смо ствари довели у један нормалан ток, а то није било једноставно. Заиста није једноставно радити са уметницима, и то у овим нашим условима, свима добро познатим. Оно што је исто тако важно, а ево, оставила сам га у другом плану, после поменуте нормализације, је вест која и мене лично много радује: пројекат, изградње концертне сале је готов, а старт изградње је планиран за почетак 2008. године“, не крије своје задовољство директорка.

Додаје да се радило напорно и веома озбиљно на поменутом пројекту са осталим колегама.

- Какав је статус младих људи у филхармонији и колико је објективно, могуће израженије подмлађивање оркестра?

- Овом приликом бих истакла да имамо нова упошљавања младих људи у оркестру, иначе, редовних чланова филхармоније. Надам се да ће резултат свега тога донети осетније повећање броја нових дела, нових премијера, освежење репертоара, као и укупног квалитета рада у програмској целини. То су две крупне ствари које бих издвојила овом пригодом. Ту је веома важно питање борбе за публику, која нам је, морам признати, почела да „измиче“ и „бежи“, или, смањује праћење наших наступа. Зато ћемо, уз већ актуелни попуст за студенте, увести и једну додатну новину, годишње претплате. Дакле, могућност резервисања за неки од програмских наступа - унапред.

То ће бити и једна од могућности да и публика добије бољу и јаснију слику о организацији у току сезоне.

- Како сте се поставили према неким незадовољницима у „кући“. Како сте све то успели да „амортизујете“, помињао се и штрајк?

- Завршили смо протеклу сезону, срећом, без штрајкова. Превирања су постојала, свесна сам и сама целокупне ситуације. Неизвесност, ниске плате, али верујем да ће нова се-зона исписати један нови облик деловања и рада, превазилажења свих проблема. А у прилог овоме говори и спектакл који нам је у припреми, а то је композиција „Планете“ Густава Холда. То је поставка за велики оркестар а мали хор. Надам се најбољем.

- Где је у силним обавезама и ангажманима, место за Вас лично, породицу?

- На жалост, то је за мене једно болно питање, јер сам све подредила послу. Испада да су ми породица и пријатељи малтене - запостављени. Ја сам човек који воли књиге, волим писану реч, као и уметност у целини. Пре ангажовања на овој функцији, имала сам време(на) за ове ствари, сада га, на жалост - немам. Имам пуно разумевања од супруга за све недаће које ме неминовно прате, али ни сама не знам докле ће то трајати. Веома мало времена проводим код куће, па чак и када сам у свом дому, осећам да сам само физички присутна. Мислима сам у филхармонији. Сама ова функција, је веома специфична. Практично, немам помоћ у овом послу. То значи - немам заменика. Ја сам и извршни директор оркестру и администрацији, дакле, целој институцији.

За илустрацију, употребићу један свежији пример. Свој толико потребан годишњи одмор морала сам прекинути да бих се одазвала на позив људи из Министарства културе Републике Македоније. Једина утеха у целој тој причи ми је силна вера у боље резултате.

- И Ви сте један од бројних примера са коренима из национално мешовите породице?

- Да, отац је из Србије, где и сада живи цела његова родбина, један део је и сада на Косову и Метохији, а мајка ми је Македонка.

- Школовање?

- Моје школовање је везано за ову земљу. Завршила сам Факултет музичких уметности у Скопљу, одсек обоа, у класи професорке Гордане Јосифове Неделковске, а потом сам специјализирала културни менаџмент, исто тако у - Скопљу.

Усавршавање инструмента обое, градила сам у Мађарској, Бугарској, Холандији. Наступам и као солист, поред редовних наступа у оркестру. Недостаје ми време за свирање, због свих обавеза везаним за ангажман у овој институцији. И поред формалног чланства у Камерном оркестру, не стижем да свирам. Но, упркос свему, ипак, нема користи жалби. Не преостаје ништа друго него да својски изнесем сав терет уз жељене резултате, који морају стићи“, оптимистички закључује гђа Маја Чанаћевић Ђуркова. 

Милутин Станчић

ПРАВОСЛАВЉЕ

Усековање главе Светог Јована

Свети Јован Крститељ и претеча Господа нашег Исуса Христа, својом смрћу је претходио добровољној смрти Спаситеља нашег. Пострада овај светитељ за време цара Антипа, сина старог цара Ирода убице Витлејемске деце, због своје проповеди у Галилеји. Осудио је Свети Јован овог цара зато што је отерао своју закониту супругу, кћерку арабског цара, убио свог брата Филипа и узе његову жену. Учинивши све то, светитељ му не отрпе те га изобличи пред свима. Уплаши се осрамоћени цар, те га баци у тамницу, али не смедоше га погубити, јер га многи сматраше за великог пророка. Братова жена, Иродијада која и учини све то, уплаши се пророчких речи те наговори своју кћер, Соломију да од цара Ирода на дар затражи светитељеву главу. И не могавши одбити, Ирод, очаран њеном лепотом и заносном игром учини што му би затражено и погуби Јована, а главу његову изнесе пред присутне госте. Плашећи га се мртвог, Иродијада није дозволила да му се глава састави са телом, него се сахрани одвојено од тела.

После тога, сви виновници овог гнусног злочина завршише трагично. Смрт Јована Крститеља догодила се пред Пасху (јеврејски празник), а празнује се 11 септембра и тог датума је установљено празновање због тога што је подигнута и освећена црква, коју су над његовим моштима подигли цар Константин и царица Јелена у част и захвалност овом угоднику Божјем.

Рождество Пресвете Богородице

Измољена и рођена од старих родитеља својих, оца Јоакима из племена Давидова и мајке своје Ане, из племена Аронова. Гледајући по томе, беше по оцу од царскога рода, а по мајци од рода аријевског. Беху њени родитељи већ у позним годинама, но без порода, скрушени у својој молитви пред Богом и непрестаном плачу, он се смилова и подари им радост која превазилази сва њихова очекивања и снове.

Не подари им само кћерку и временску радост, већ Богомајку и вечну радост. И роди њихова кћерка, по промислу Божјем Сина - али каквог Сина?

Благодатна Марија, Благословена међу женама, храм Духа Светога, Олтар Бога Живога, Трпеза Хлеба небесног, Живот Светиње Божије, Слава рода људског, Похвала рода женског, Источник девства и чистоте - то је била Богом дарована кћерка Јоакима и Ане.

Рођена је у Назарету, да би у трећој години била одведена у јерусалимски храм, одакле се опет вратила у свој родни град, где је чула благовест светог Архангела Гаврила о томе да ће родити Сина Божјег, Спаситеља света из свог пречистог и девичанског тела.

Крстовдaн

Римски цар Максенције чинио је многа зла народу, гонећи и мучећи хришћане, те Римљани послаше писмо цару Константину, да их избави и спасе од тога. Цар Константин, поче пријатељски убеђивати Максенција да престане са злоделима, али он не послуша, те Константин би принуђен да крене у поход на Рим, и ту би побеђен Максенције, силом и дејством Часног Крст. Велики цар Константин, победоносно уђе у Рим, где га народ дочека са великом радошћу и почастима. А сам цар узносаше велику благодарност Богу, који му силом Часног и Животворног Крста дарова победу. У ту част он постави усред Рима на високом стубу Крст и написа на њему: "Овим спасоносним знамењем ослобођен је овај град од насилничког јарма". Царица Јелена, мајка цара Константина, оде на поклоњење Христовом гробу у Јерусалим и тамо пронађе на ђубришту Крст, којим оживе једног мртваца и од тада се празнује ВОЗДВИЖЕЊЕ (Подизање)

Часног Крста. Она са собом понесе само део овог Часног Крста Господњег и свете клинце, којима је Исус Христос био прикован за тај Крст, а сам Крст положи у сребрни ковчег и предаде га патријарху Макарију. Блажени цар Константин положи животворно дрво у златан ковчег, а свете клинце, царица Јелена баци у Јадранско море, а један цар укова у свој шлем, један у ђемове на узди свог коња. По повратку свете царице Јелене из Јерусалима у Византију, христољубиви цар Константин начини три велика крста, према броју јављених му у ратовима: први у Риму, други у Византији, а трећи, након победе над Скитима на Дунаву. Он начини три крста и написа на њима:

"ИС ХС НИКА - Христос побеђује. Нека је и од нас Њему част, слава и поклоњење сада и увек и кроза све векове. Амин.

ПРАВОСЛАВНИ КАЛЕНДАР ЗА СЕПТЕМБАР
ДАН	НОВИ	СТАРИ	ПРАЗНИК
СУБОТА	1.СЕП	19.АВГ	Свети мученик Андреј Стратилат
НЕДЕЉА	2.СЕП	20.АВГ	Свети пророк Самуило; свештеномученик Филип Ираклијски
ПОНЕДЕЉАК	3.СЕП	21.АВГ	Свети апостол Тадеј; муч. Васа са децом; свмуч. Рафаило Шишатовачки
УТОРАК	4.СЕП	22.АВГ	Свети мученик Агатоник: свети свештеномученик Горазд Чешки
СРЕДА	5.СЕП	23.АВГ	Свети свештеномученик Иринеј и мученик Луп (Оданије Успенија)
ЧЕТВРТАК	6.СЕП	24.АВГ	Свети свештеномученик Евтихије; света мученица Сира
ПЕТАК	7.СЕП	25.АВГ	Пренос моштију светог апостола Вартоломеја; свети апостол Титпост
СУБОТА	8.СЕП	26.АВГ	Свети мученици Адријан и Наталија
НЕДЕЉА	9.СЕП	27.АВГ	Преподобни Пимен Велики - Сабор српских светитеља
ПОНЕДЕЉАК	10.СЕП	28.АВГ	Преподобни Мојсеј Мурин; Сава Псковски - Сабор српских светитеља
УТОРАК	11.СЕП	29.АВГ	CУСЕКОВАЊЕ ГЛАВЕ СВЕТОГ ЈОВАНА КРСТИТЕЉА
СРЕДА	12.СЕП	30.АВГ	Пренос моштију светог Александра Невског
ЧЕТВРТАК	13.СЕП	31.АВГ	Полагање појаса Пресвете Богородице
ПЕТАК	14.СЕП	1.СЕП	Преподобни Симеон Столпник - Црквена Нова година
СУБОТА	15.СЕП	2.СЕП	Свети мученик Мамант; свети Јован Посник
НЕДЕЉА	16.СЕП	3.СЕП	Свети свештмуч. Антим; свети Јоаникије - први патријарх Српски
ПОНЕДЕЉАК	17.СЕП	4.СЕП	Свештеномученик Вавила; пророк Мојсеј Боговидац; свети Петар Дабробосански
УТОРАК	18.СЕП	5.СЕП	Свети пророк Захарија и праведна Јелисавета
СРЕДА	19.СЕП	6.СЕП	Чудо Светог архангела Михаила; свети мученик Евдокије
ЧЕТВРТАК	20.СЕП	7.СЕП	Свети мученик Созонт (Претпразанство Рождества Пресвете Богородице)
ПЕТАК	21.СЕП	8.СЕП	РОЖДЕСТВО ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ - МАЛА ГОСПОЈИНА
СУБОТА	22.СЕП	9.СЕП	Свети праведни Јоаким и Ана
НЕДЕЉА	23.СЕП	10.СЕП	Свете мученице Минодора, Митродора и Нимфодора
ПОНЕДЕЉАК	24.СЕП	11.СЕП	Преподобна Теодора; преподобни Сергије и Герман
УТОРАК	25.СЕП	12.СЕП	Св. свештеномученик Автоном (Оданије Рођења Пресвете Богородице)
СРЕДА	26.СЕП	13.СЕП	Свети свештеномученик Корнилије (Предпразнство Воздвижења)
ЧЕТВРТАК	27.СЕП	14.СЕП	ВОЗДВИЖЕЊЕ ЧАСНОГ КРСТА – КРСТОВДАН
ПЕТАК	28.СЕП	15.СЕП	Свети великомученик Никита; свети Јосиф Темишфарски
СУБОТА	29.СЕП	16.СЕП	Преподобни Доротеј; свети Кипријан;света великомученица Јефимија
НЕДЕЉА	30.СЕП	17.СЕП	Свете мученице Вера; Нада и Љубав и мати им Софија

 

ОБРАЗОВАЊЕ

У школске клупе први пут ове године у Македонији село је око 23 000 ђака од којих је само 30-так првака који ће образовање стицати на српском језику и то у основним школама Кирил и Методиј у Кучевишту, Браћа Рибар у Табановцима и Светозар Марковић у Старом Нагоричану. Уместо у предшколска одељења, малени шестогодишњаци су кренули у велику школу, која ће од овог септембра трајати девет година.

Већ годинама уназад настава на српском језику у Македонији одвија се у прилично лошим условима, због чега је и број ђака који похађају наставу све мањи. Није редак случај да се српски језик учи из књига написаних на македонском језику које током године преводе сами наставници, али и то да овај предмет предаје наставник који се никада није школовао на српском језику.

У Куманову, на пример, у основној школи која носи име творца српске азбуке Вука Караџића , од овог септембра наставу на српском пратиће само два ученика 8. разреда, што значи да ће ова настава већ наредне године бити угашена. Управо Вук Караџић је давно поручио ПИШИ КАО ШТО ГОВОРИШ - ЧИТАЈ КАО ШТО ЈЕ НАПИСАНО! Како да читамо, кад није написано?
Тешко је замислити наставу без књига. Управо је недостатак књига главни проблем образовања Срба у Македонији. Издавачке куће већ годинама не штампају уџбенике на српском језику, јер им се како истичу, због малог тиража штампање не исплати. У Бироу за развој образовања кажу да су радови и приручници за наставнике, за први разред по новом програму, спремни и на српском језику, али да је за уџбенике задужено Министарство за образовање и науку РМ. Из ресорног Министарства као и предходних година тврде да је расписан тендер и за уџбенике на српском језику, али ни 1. септембра нису могли да потврде да ће исти бити штампани.

Ова ситуација се констатује сваког септембра, али се готово ништа не предузима. По свему судећи чека се да Срби одустану од образовања на свом матерњем језику?!

Помоћ државе Србије стизала је у облику књига у више наврата, али се те књиге не могу користити јер се не уклапају у овдашњи план и програм Министарства образовања.

Да нема уџбеника на српском језику потврдиће вам и у књижарама у Скопљу, а потребно је обезбедити тек око 300 комплета уџбеника од 1-8. разреда за исто толико ученика колико тренутно учи на српском језику на целој територији Македоније.

Овај изузетно значајан проблем за припаднике српске етничке заједнице изгледа нико у Македонији, чак ни српске асоцијације, не желe да решe, а потребно је само мало финансија и добре воље, док ова прича још има смисла, и док настава на српском језику каква- таква, још постоји.

Прича о образовању би наравно била мање болна када би деца осим у школама, неговала матерњи језик и у својим породицама. За резлику од других етничких заједница, породице српског порекла у међусобној комуникацији углавном не користе језик својих предака, те се тако, на известан начин, добровољно одричу свог идентитета, а деца у том случају немају избора.

Сви ови дугогодишњи проблеми ће по свему судећи, бити актуелни и у школској години која је почела. За светлију слику, очекујемо реакцију надлежних, а ученицима желимо срећан почетак и пуно петица.   

Биљана Тодоровић Георгиевска

 

ПОСЕТИЛИ СМО

На старту нове 2007 / 08. школске године међу 23. 000 првачића, који у Републици Македонији „тра-сирају“ увођење деветолетке, на нивоу основног образовања, по стандардима развијених европских земаља, на прсте се могу избројати они које ће у школским клупама почети свој пут образовања на матерњем српском језику. Једва да их је 30 - так.

Са првим школским звоном 3. септембра, поделили смо прве утиске и надања наставника, ученика и њихових родитеља у Основној школи „Кирил и Методије“ у селу Кучевишту на обронцима Скопске Црне Горе, где се настава изводи на македонском и српском наставном језику.

„И на старту ове школске године делимо исту судбину са многим школама у Македонији, суочени са суровом чињеницом да нам је све мање ученика у клупама. У овој школи заједно са одељењима у селу Побожју, где се настава за 22 учебика, изводи до 4. разреда, укупно је 243 ученика. Од тог броја у свим разредима наставу на српском наставном језику прати 79 ученика. Сада у иновирано одељење првог разреда, практично, бившег забавишта предшколског нивоа, по новом реформисаном систему образовања, уписала су нам се само 4 првака за наставу на српском језику“, каже директорка Основне школе у Кућевишту Дарија Ковачевић Божиновски.

За разлику од ранијих година, она тврди да наставни кадар у школи гарантује добре резултате образовања, али да остаје хронични проблем недовољног броја уџбеника на српском језику. Чињеница је да упркос јасној законској обавези ресорног министарства за образовање и науку Владе Републике Македоније за штампање уџбеника и на језицима националних зеједница, због неисплативости издавања малих тиража, ученици који наставу похађају на српском и турском језику годинама већ остају „кратких рукава“.

„Посебан проблем представља недостатак уџбеника на српском језику за више разреде, док се до 4. разреда некако сналазимо. Велики на-пор улажу сами наставници, приморани да преводе материјал са македонског на српски језик. Но, у условима када нам се, из године у годину, све више проређују одељења, па сада у неким одељењима имамо по свега 5 ученика, не искључујемо могућност да ће нам се јавити и проблем технолошког вишка наставника. Када идуће године пређемо на комплетно финансирање преко локалне самоуправе проблем ће бити евидентан“, објашњава Дарија Ковачевић Божиновска.

И у таквим околностима, уз обиље хроничних проблема, појављује се и један додатни – „новокомпоновани“ у виду иницијативе одређеног броја родитеља, за потпуно издвајање смена наставе на македонском и срспком језику, па чак и формирања паралелне школе са другим називом у истом објекту. Како ће та неочекивана иницијатива „проћи“, не само у школском одбору, већ и у органима локалне самоуправе општине Чучер Сандево, остаје да се види. Тек, проблема је на претек и без ових предлога.

Мајке оптужују Кад ужаси рата прођу и опет буде у породици топлих, мирних дана, вама треба забранити да милујете светла темена малишана. Ви немате права да слушате свеже изворе дечјег гласа: они што су некад били деца, нежна и плава: поумирали су на кланицама људским вашом кривицом, пуни ужаса. Десанка Максимовић

Краду ми памћење Краду ми памћење Скраћују ми прошлост, Отимају векове. Џамијају цркве, Чекијају гробове Издиру темељ. Размећу колевку Куд да чергам с Високим Дечанима? Где да предигнем патријаршију? Узимају ми оно Што никоме нисам узео, Моје лавре и престонице, Незнам шта је моје Ни где ми је граница, Народ ми је у најму и расејању, Пале ми тапије И затиру достојанство. Зар да опет затрапим Свете Архангеле? Да ми помунаре поново љевишку? Очни живац су ми одавно растурили, Сад ми и бели штап отимају, Жртвено поље са крвавом травом Не смем да кажем да је моје. Не дају ми да уђем у кућу Кажу да сам је продао Земљу коју сам од неба купио Неко им је обећао. Ко им је обећао Тај их је слагао, Што им не обећа Оно што је његово? Зато јуришају на мене удружени Кивни што сам их познао. Матија Бећковић

Роду о језику О језику, роде да ти појем, О језику милом твојем и мојем! По њему те свјет познаје жива, По њему ти се будућност оснива. Зато увијек њему тежи, У његово јато хрли, По језику док те буде и главом ће тебе бити! Љуби, роде језик изнад свега, У њем живи, умри за њега! По њему си све што јеси: Без њега си без имена, без дједова без унука, у прошлости сјена пука, у будуће нити сјена! Петар Прерадовић

Куманово сјени Александра Глишића Сви на колена, сви! Овде је била Свештена ватра жртве благородне, Што су је махом широкијех крила Змајеви наши распламтели. Нека С молитвом сваки пољуби тло свето, С кога је вишња загрмела јека Освете слатке. И к`о талас бурни Сињега мора разлила се широм Преко равнина и гудура тмурни`, Робље да прене и донесе вести: Пламени обруч устрептана сунца Како се рађа из крви и свести... Сви на колена, сви! Овде је Врело, Где се сва лепа напојише срца Снагом богова за боговско дело. Овде је свети Храм. Овде је луче Ватрама вере зажегла слобода, Србију Стару да с нова обуче У сјај и блеске као давних дана, Када је, оно, Госпођа Царица У одсевима гривна и ђердана, Гледала одозго, с високих балкона, С победа како император језди, Уз урнебесни клик и поздрав звона. Сви на колена, сви! Алекса Шантић

ЗАВЕТ

Писмо Меше Селимовића упућено 3. новембра 1976. године Одељењу језика и књижевности Српске академије наука и уметности (САНУ)

Још у вријеме када се почело јављати питање којој од југословенских литература припадају поједини писци српскохрватског језика , ја сам у више наврата покушавао да се одупрем сваком упрошћеном разврставању књижевних стваралаца према националном, републичком или чак покрајинском основу. Чинило ми се да су писци и њихова дјела незаштићено изложени ванкњижевним инсистирањима – свеједно да ли нас неко принудно издваја из једне, или накнадно премјешта у другу територијалну књижевност. У једној прилици био сам принуђен и да лично, написмено, потврдим исправност поступка историчара књижевности који ме је уврстио у своју књигу о послијератној српској књижевности.

Било је то излишно, јер је 1972. године, у библиотеци „Српска књижевност у сто књига” изашао и мој роман „Дервиш и смрт”. У уређивачком одбору, који је вршио избор писаца за заједничку едицију најстаријих и најугледнијих издавача код нас, Матице српске и Српске књижевне задруге – налазиле су се и најпозваније личности да одређују не само естетску вриједност, већ и књижевну припадност једног писца. Био сам веома срећан што сам се, на тај начин, нашао на правом мјесту.

Како у нашим књижевним приликама нагло долази до нових момената и олаких одлука, а ја не мислим мијењати ни своја увјерења, ни стечено мјесто у књижевности којој припадам – може се догодити да ја, или моја породица, и даље будемо излагани непријатности нечијих упорности и неразумијевања. Да бих заштитио свој лични и књижевни интегритет, ја се обраћам Српској академији наука и умјетности , чији сам редовни члан, с молбом да се у њој нађе и сачува ова моја писмена изјава.

Потичем из муслиманске породице, из Босне, а по националној припадности сам Србин. Припадам срп-ској литератури, док књижевно стваралаштво у Босни и Херцеговини, коме такође припадам, сматрам само завичајним књижевним центром, а не посебном књижевношћу српско-хрватског језика. Једнако поштујем своје поријекло и своје опредељење, јер сам везан за све оно што је оредедило моју личност и мој рад. Сваки покушај да се то раздваја, у било какве сврхе, сматрао бих злоупотребом свог основног права, загарантованог Уставом. Припадам, дакле, нацији и књижевности Вука, Матавуља, Стевана Сремца, Борисава Станковића, Петра Кочића, Ива Андрића, а своје најдубље сродство са њима немам потребе да доказујем. Знали су то, уосталом, они чланови Уређивачког одбора едиције „Српска књижевност у сто књига”, који су такође чланови Српске академије наука и уметности, и са мном су заједно у Одељењу језика и књижевности: Младен Лесковац,, Душан Матић, Војислав Ђурић, Бошко Петровић.

Није, зато, случајно што ово писмо упућујем Српској академији наука и уметности, са изричитим зајхтјевом да се оно сматра пуноважним аутобиографским податком...

(Овај документ, као својеврстан аутобиографски завет Меше Селимовића, једног од најугледнијих српских писаца, налази се у Историјској збирци Архива САНУ, заведен под редним бројем 14441.)