СЛОВО - бр. 10
УВОД
ЂАЧКИ РАСТАНЦИ
ИНТЕРВЈУ
ОДБРАНА ПРАВИХ МУЗИЧКИХ ВРЕДНОСТИ - Бранка Марковић
ПРАВОСЛАВЉЕ
ПРАВОСЛАВЉЕ
ШАРЕНИЦА
Стара железничка станица, ШТА СЕ МУВА ПО ДЕЧЈИМ ГЛАВАМА - анкета
У ПОСЕТИ СКОПЉУ
ОБНОВЉЕН МОСТ САРАДЊЕ
ФОТО ЗАПИСИ
СТАРО НАГОРИЧАНЕ, ТАБАНОВЦЕ, КУЧЕВИШТЕ.
ЈЕЗИК
РЕЧИ У ВРЕМЕНУ
НАША РЕЧ
ЈУН - Добрица Ерић, НАША ПОСЛА - Небојша Милић, РАСТАНАК - Невена Стошић из Бања Луке, НОСТАЛГИЈА - Стојан Арсић
ИЗ НАШЕ ПРОШЛОСТИ
ПОРУКЕ ВИДОВДАНА
ЂАЧКИ РАСТАНЦИ
Надахнути десетом причом најновијег Словa, с радошћу бележимо мајско-јунскe актуелности. Свесни узбуђења на крају школске године, када се мешају тешко описива сета и многе радости у срцима младих, али и њихових родитеља и наставника, ових дана сликамо климу мајско-јунских мириса којима се тешко ко одупире. Тај период редовно изазива неко чудно дечје осећање и белег доба када на свој начин оверавају крај још једног разреда, за многе тренутке растанка. Некима ће тај растанак бити привремен, до септембарских сусрета. Многима ће септембар бити у знаку нових познанстава, нових пријатеља, али и обавеза и задатак на путу сазревања и образовања, као нова степеница младалаштва. У таквим околностима, привршавамо овогодишњи школски циклус на страницама десетог Слова...
Испраћајући генерацију осмака у нове школе, у нови амбијент, пожелимо им успех, сутра пуну зрелост за још један велики корак (у)напред.
Оставимо им и право на младалачки предах, прославу и опуштеност, уз ослушкивање нових сигнала, новог старта. Нека предстојеће лето буде у знаку младалачке опуштености, одмора и трептајима заслуженог распуста. Онима који су већ, као дар старијих, можда, планирали летњи одмор и обилазак непознатих (далеких) предела, желимо срећан пут, уз молбу да нам се са тих дестинација јаве неком разгледницом...
Најновију причу Слова усмеравамо на регистровање мајских обележавања патроних празника у основним школама „Браћа Рибар“ у Табановцу, (8. маја), „Светозар Марковић“ у Старом Нагоричану и „Свети Кирил и Методиј“ у Кучевишту (23. маја).
У овом броју нудимо и разговор са Бранком Марковић, музичком уредницом Телевизије Телма, као и занимљив поглед на нашу славну далеку прошлост везану за Косовски бој. Ту је и запис о посети студената и професора Приштинског универзитета, сада са седиштем у Косовској Митровици, својим колегама на студијској групи за српски језик на Филолошком факултету „Блаже Конески“ у Скопљу.
И овога пута не можемо а да са дужном пажњом поново не подсетимо на завршетак основног образовања, последња два ученика Основне школе „Вук Караџић“ у Куманову, Ненада Љубисављевића и Марије Бранковић, из последњег разреда на српском језику. Пожелимо им сву срећу у наступајућим средњошколским искушењима. Њихова имена остају уписана као последња у завршном разреду наставе на српском језику школе која носи име нашег реформатора, као још један сурови доказ да се број српске деце из године у годину у одељењима на матерњем језику у Македонији нагло смањује.
Предајемо вас страницама „Слова“ уз потврду чврсте решености, наравно, у зависности од наших могућности, да остајемо истрајни у оријентацији сталног трагања и правовременог бележења битних културно-просветних активности и информација из живота и рада наших људи на овим просторима.
Милутин Станчи
ИНТЕРВЈУ
ОДБРАНА ПРАВИХ МУЗИЧКИХ ВРЕДНОСТИ
СЛОВО: Вашим професионалним приступом и уверљивом посвећеношћу послу музичког уредника „у свету уметности“ који обављате на скопској ТВ Телма, за разлику од многих набеђених водитеља-сваштара и импровизатора, с правом заслужујете пажњу и поштовање љубитеља озбиљне музике. Како сте почели?
— Хвала на комплиментима. Најлепше ствари у животу почињу случајно, или нам се можда само тако чини. У лето 1996. године била сам први студент теоретског одсека на Факултету музичких уметности (ФМУ) у Скопљу који је јавно, пред публиком, бранио дипломски рад, и то са успехом и утиском. Изгледа да је тај утисак био пресудан. У то време је ТВ Телма почињала да се профилише као „телевизија за културу“ и тражили су нова лица. На препоруку професора са ФМУ дошли су до мене. Полагала сам аудицију и – можда, тада то нико није веровао, но, опстали смо и Телма и ја, већ једанаест година.
СЛОВО: Из тог „уредничког угла“, какво је Ваше мишљење о томе могу ли се и на који начин праве музичке вредности вратити „у народ“, у условима одужене агресивне поплаве кича, шунда, комерцијализације и већ неговане климе турбофолка?
— Македонска сцена је, чини ми се, већ одолела турбофолку и сличним појавама. Не кажем да овога нема, међутим, како се очекивало, учешће оваквих категорија у нашем музичком миљеу је занемарљиво. Наравно, на нашој телевизији строго се води рачуна о томе шта се може пустити у етер, а шта не. Не поводимо се за „тражњом публике“, већ им ми правимо понуду. Претпостављам да, када би се сви овако понашали у држави, музика би цветала.
СЛОВО: Ви сте по дипломирању на музичкој академији упловили и у новинарске воде. У прилици сте да процените какве су перспективе младих музичких талената у Македонији?
— У међувремену, поред новинарства, почела сам и са педагошком каријером. Предајем етномузикологију на Универзитету „Гоце Делчев“ у Штипу. На овај начин имам још бољи увид у домаћу сцену и таленте. Могу вам рећи да талената има заиста на претек. Међутим, морам да истакнем и једну чињеницу која нам не иде у прилог. У бившој Југославији много се више водило рачуна о талентима, лакше су се добијале стипендије, школовање је било бесплатно, лакше се путовало, наше дипломе су биле признате свуда... Мене су учили да би само требало да учим и радим и да добијем оно што ми припада по мом знању, а сада се понекад запитам шта да кажем студенту – да ли да се учлани у партију, да купи бугарски пасош, или да јури спонзоре... Случајеви као Симон Трпчески требало би да буду правило, а не изузетак!
СЛОВО: Могу ли се на основу тих искустава музички таленти неговати и развијати у срединама попут наших балканских, или је њихово доказивање квалитета, углавном, везано за одлазак у иностранство?
— Делимично сам већ то одговорила, но да мало проширим. Држава би морала да има програме за подржавање талената који не зависе од политичке гарнитуре. Требало би, рецимо, формирати неки фонд за тале