СЛОВО - бр. 13
УВОДНИК
АТАК ПОЛИТИЧКЕ РЕАЛНОСТИ
ИНТЕРВЈУ
КЊИГА НИЈЕ У КРИЗИ - Ангелина Бановић Марковска
ГОДИШЊИЦЕ
НЕЗАБОРАВ ЗА ХЕРОЈЕ - Обележена 96. годишњица Кумановске битке
ФОТОЗАПИСИ
ФОТОЗАПИСИ
ПРАВОСЛАВЉЕ
САВЕТИ И УПУТСТВА (1) ВЕРСКИ КАЛЕНДАР ЗА МЕСЕЦ НОВЕМБАР 2008.
ЉУДИ И КРАЈЕВИ
ЈАНКО ОД О`РИДА
ФИЛМ
КАД ЈЕ РАДОСТ СВЕ - И СРЕЋА И ТУГА
ПРАВОПИС
СКРАЋЕНИЦЕ У СРПСКОМ ЈЕЗИКУ
ШАРЕНИЦА
КАКО ЗНАТЕ ДА СТЕ СРБИН? СРПСКИ ВУЈАКЛИЈА
НАШ КУТАК
ЕТНОФЕСТИВАЛ "ПРВА ХАРМОНИКА МАКЕДОНИЈЕ"
ИЗ НАШЕ ПРОШЛОСТИ
НАРОДНА БАНКА
ОКТОБАРСКИ „ДАНИ КУЛТУРЕ СРБА“
Прегрмевши снажан октобарски набој који је носила организација и све остало што је пратило и обележило прву нашу манифестацију „Дана културе Срба у Македонији“, наоружани додатним искуствима и неким опоменама за наук, окрећемо се и усредсређујемо на нове обавезе и активности.
Морамо и на овај начин подсетити и записати да су трагови суровог уплитања насилног политичког намета оставили дубок ожиљак на завршницу манифестације. Отуда нам се и намакла обавеза бављења политичким темама, иако се тога, као по правилу, клонимо колико је то могуће и на страницама „Слова“.
На жалост, политика се незвана уплиће буквално у све поре наше свакодневице, па разумљиво и у културу, понекада циљано баш ту, независно колико се ми трудили и заклињали на неполитичност и заобилажење тих тема и дилема. Зато нам се, ето, просто не да да нови број „Слова“ обојимо искључиво културним тоновима. Искушења новог доба и суровог поигравања људским животима и прекрајањем граница у режији светских моћника уз „домаћу прагматичност“ и „признавање нове реалности“, поново намеће бесмисленост као дату и неминовну „истину“ на нашим просторима и у нашем окружењу.
Најновије „откриће“ стигло је, (не)очекивано 9. октобра, баш последњег дана ове културне манифестације. Припремљено је задатом одлуком „у пакету“, званичним чином признавање квазидржаве Косово од представника власти Македоније и Црне Горе. Народ нико није питао за мишљење. Ваљда зато што се знало да је у супротности са званичном политиком. То сурово поигравање и злоупотребљавање и превиђање јасних одредаба међународног права, озваничењем сецесије сувереног дела матице Србије, једноставно није могуће прихватити упркос политичким обландама и објашњењима политичара „на задатку“. Озваничење једнострано проглашене независности јужне српске покрајине поново је пропраћено истрошеним фразама и отужним изјавама о „добрим намерама“, заклињањем у добросуседство... Колико и да се трудимо да схавтимо новонасталу ситуацију и овом приликом, по ко зна који пут, намеће се онај запис нашег старог сатиричара Душка Радовића – „колико ме растужи решење, толико ме засмеје објашњење“, или би у овом случају то могло и да се окрене, ко зна. Просудите сами.
Као што смо већ напоменули и предвидели, многе је таква политичка одлука затекла, збунила, огорчила, озлоједила...Многи су је доживели као отворени атак политичке реалности. Међутим, остаје и опора истина да се све, овде бар, без правих речи објашњења и оправдања, постепено своди на привикавање „нове реалности“, припремљене у кухињама Запада за балканску употребу. Ето, први пут и на страницама „Слова“, иако невољно, западосмо у политичку реторику...
На крају, вашу пажњу усмеравамо на писање скраћеница у српском језику, као и на живописност гласника – Словце, стандардно на средњим странама, сада са новембарским акцентом.
Настављамо са новим прилозима. Нудимо још један поглед на савете православне цркве, као и разговор са Ангелином Бановић Марковском, са скопског Филолошког факултета „Блаже Конески“...Милутин Станчић
ИНТЕРВЈУ
КЊИГА НИЈЕ У КРИЗИ
У разговору са Ангелином Бановић Марковском, доцентом на Филолошком факултету „Блаже Конески“ у Скопљу
Aнгелина Бановић Марковска дипломирала је на Универзиту „Св. Кирил и Методиј“ у Скопљу, где је магистрирала (1999) и докторирала (2002) у области књижевне теорије. Аутор је књига: Интерпретативни стратегии: теориско-критички есеи (1999), Ликови-антагонисти (2001), Хипертекстуални дијалози (2004), Групен портрет (2007) и Кафез од брчки: тематски избор из савремене македонске поезије (2007). Тренутно ради као доцент на Катедри за македонску и јужнословенску књижевност.
Један је од македонских представника на међународном научном скупу Писање и разумевање историје Балкана,у организацији Goethe Institut (Београд, 2001).Госпођо Бановић Марковска, на Филолошком факултету у Скопљу предајете Македонску књижевност у контексту јужнословенских књижевности. У условима додатних искустава у раду са студентима уверљивом посвећеношћу одговорном послу „у свету отуђености“, можете ли компетентно дати свој суд, или изрећи коју утешну реч,— за све љубитеље писане речи?
– Рекли сте свет отуђености… Морам признати да ме увек некако узнемири ова синтагма. Шта она заправо значи? Јесмо ли заиста тако удаљени, далеки једни другима, јесмо ли стварно отуђени? Без обзира на временску или просторну удаљеност, уметност и литература постоје да би зближавали људе, да би брисали границе, савладавали језичке, етничке и верске баријере, да би путем превода, рецепције и размене различитих искустава показали да су народи, заједнице, људи, упућени једни другима у једном ширем културолошком и географском контексту, да разлике постоје да би биле забележене, дискутоване, прихваћене, јер књижевност и култура могу препознати себе уколико се огледају у другим, условно туђим културама као другост Другога. Отуда и моја посвећеност имаголошким и компаративним истраживањима македонске књижевности у контексту јужнословенских књижевности.Да ли се данас права књижевност заиста чита све мање, или су у праву скептици који тврде да је књига у озбиљној кризи. Ако је то тако, да ли је то данак одужене агресивне поплаве кича, шунда, екранизације свега и свачега, свакаквих емоција и већ добро неговане климе спектакла, усред аресививне глобализације, када се компјутером „замењује“ књига?
– Нисам присталица оних који мисле да се данас слабо чита. Избор читати или не-читати је право појединца – књига није, нити ће икада бити у кризи. Она је само добила озбиљну конкуренцију у другим медијумима: у on line публикацијама на интернету, у плими разноразних масмедијума. Полазећи од те логике могли бисмо говорити и о позоришној кризи, чак и о кризи филмске уметности, али сматрам да се тај утисак односи на естетику, на етичке поруке, на пласману квалитетних књижевних, позоришних и филмских продукција, а не на рецепцију уметничких дела. Стога је можда право питање стварање здравих и чврстих критеријума код младе популације и то у оквирима образовних, културних и академских институција, а не изван њих. А кича, шунда и спектакла је одувек било, томе се не можемо одупрети. Попкултура је наша реалност, она је посвуда, али ипак... и од ње се може направити уметност.Ви сте по дипломирању на матичном факултету имали и библиотекарско искуство. И ту се могло видети колико је књига блиска студентима Филолошког факултета?
– Тако је. Моје прво класично радно искуство било је у библиотеци Филолошког факултета, на Катедри за македонску и јужнословенске књижевности и могу вам рећи да су моји утисци везани за један шири интелектуални круг у коме сам упознала младе људе различитих генерација и препознала садашње новинаре, писце, професоре, уметнике... Неки од њих већ имају успешне каријере. А то колико је књига реално доступна студентима, мој је одговор опет везан за карактер појединца: моје искуство потврђује мој став да књига долази до студента само ако је он зна потражити, ако поседује истраживачки дух, или бар знатижељу с којом лако проналази пут до ње. Добра књига увек има свог читаоца, јер има историју и будућност. Она је драгоцени предмет који се поклања с љубављу, који се сподељује, љубоморно чува од заборава, пажљиво преноси од генерације на генерацију, чита и препрочитава, која изазива полемике и страст. Добра књига не подноси инертност и спутаност духа. До ње је увек лако доћи, јер она једноставно вапи са полица. Треба само пружити руку...Објавили сте четири књиге и то из области теорије књижевности...
– Моје професионално интресовање за теорију је везано за нове и савремене књижевне и филозофске доктрине. Волим постмодернистичке дискурсе, постколонијалну теорију и критику. Као резултат дугогодишњих искустава у истраживању тих домена су и моје последње књиге Хипертекстуални дијалози и Групни портрет. Оне су, као и остали радови, постирани на веб-сајту: www.banovic.org и доступни свима већ од 2006. године и то на македонском и енглеском језику, мада имам утисак да наша млађа академска популација више воли да �