УВОДНИК	СЕЋАЊА ЗА ОПОМЕНУ И НАУК
	ПУТОПИСИ	СТАРО НАГОРИЧАНЕ УЗ ПЧИЊУ, запис са севера Македоније
	ЈУБИЛЕЈИ	„ВИДИК“ ЗА БИСТРИЈИ ФОКУС
	ИЗБОР	12. ЖЕНИ. ГЛАСОВИ
	ПРАВОСЛАВЉЕ	ВЕЛИКОПОСНА МОЛИТВА СВЕТОГ ЈЕФРЕМА СИРИНА ВЕРСКИ КАЛЕНДАР ЗА МЕСЕЦ МАРТ 2009.
	ПАРАЛЕЛЕ	УСПУТНИ ЗАПИСИ
	СРПСКИ РОМАНТИЗАМ	ПЕСНИКОВА РАДОСТ И ТУГА (поводом 185. годишњице рођења)
	ДОГАЂАЈИ	Албанско насиље награђено државом, Храброст, Метохијска ноћ, Писмо из енклаве, Писмо из енклаве 2, Писмо из енклаве 3.
	ПОВОДИ	БОЖЈА ВОЉА НА ПУТУ ИСКУШЕЊА, Спортиста Љубо Ковачевић
	ШАРЕНИЦА У СЛИЦИ	Француска репрезентација некад и сад, Оптичке варке
	ИЗ НАШЕ ПРОШЛОСТИ	БИОСКОПИ У СКОПЉУ

 

СЕЋАЊА ЗА ОПОМЕНУ И НАУК

Мартовске најаве претачемо у седамнаести број гласника „Слово“. Наше најновије приче из живота проткане су кроз веома суптилне обзнане језика и његових паралела...Бележимо црте из живота нашег „вечито“ младог песника Бранка Радичевића, а овде и сада доносимо записе из Старог Нагоричана, Битоља...

У овом броју са посебним  задовољством и заједничким поносом региструјемо вредан јубилеј - деценију и по емисије на српском језику „Видик“ на Македонској телевизији. И овом приликом честитамо значајну годишњицу  нашим драгим колегама и пријатељима. Честитке упућујемо за успешно деловање, истрајност и упорност без којих не би било значајних резултата. Јер, редкација делује у условима готово хроничних проблема, од самог старта 3. марта 1994. године, на жалост, увек на рубу опстанка, протканог ипак значајним успесима  и значајним трагом у информисању и својевсрној едукацији Срба у Републици Македонији. Зато је разлог више да се у данима славља, уз похвале, подстрек и потпору за нове домете, упркос свим препрекама, свакако реално сагледа и увиди колики је „учинак“ свих позваних на досадашњем, слободно се може рећи, историјском трагу „Видика“ у укупној информативној понуди јавног сервиса – Македонске телевизије.

Уз подсећање на скупове у Скопљу поводом Сретења, Дана државности и војске Србије, пријемом у хотелу „Холидеј ин“, односно, трећи сусрет „Срби и пријатељи“ у „Александар паласу“, неминовно и овом приликом сећамо се незалечених, још свежих рана нанетих српском бићу у нашој колевци, распетом Косову и Метохији. Кроз болне записе најмлађих, бележимо петогодишњицу сурових мартовског погрома и бруталног насиља над недужним нашим сународницима, њиховој нејачи, имовини, храмовима, гробљима... у јужној српској покрајини.
Милутин Станчић

ПУТОПИСИ

СТАРО НАГОРИЧАНЕ УЗ ПЧИЊУ

Упутите ли се од Куманова преко Старог Нагоричана  ка манастиру Свети Прохор Пчињски, на самом југу Србије, сада међународним путним правцем уз долину Пчиње, приметићете с леве стране, на живописном брежуљку, стару цркву необичне лепоте. Прелепа светиња посвећена Светом Георгију победоносцу, смештена је у самом селу Старо Нагоричане, 13 км североисточно од Куманова.

Храм је на основи раније цркве из 1071. године подигао краљ Србије Милутин (1282-1321) у периоду од 1313, као једну од многобројних својих задужбина, посветивши је светом Ђорђу. Манастирска црква има основу издуженог уписаног крста, пошто је оригинална грађевина била издужена базилика, са пет купола. Приликом градње стари облик рађен од тесаног камена је заравњен на половини данашње висине, после чега је на тој основи подигнута нова црква од опеке и камена, што се може видети и на олтарској апсиди која је у оригиналу била полукружне основе.

Према неким истраживачима, цркву су радили исти мајстори који су за краља Милутина, на старој основи, подигли нову Богородицу Љевишку. Посебну драж манастирске цркве чине и престоне иконе које су рађене специфичном ал фреско техником директно на малтеру, што је чини јединственом међу српским црквама. Сама црква је покривена каменим плочама и данас је добро очувана, а њен оригинални живопис спада у најбоље рађене у тзв. вардарском стилу. У манастирској цркви је сахрањен бугарски цар Михајло III Шишман (1322-1330). Гласови у овом хладњикавом простору тону у празнину векова. И као да се сва тама прохујалих дана згуснула у углове и око једва видљивих и тешко оштећених фресака из којих, ипак, пробијају свечане и тихе поруке са лица светих. Дотакавши хладноћу камена и храпавост фресака, путнику се указује прилика да ту, на трен, готово физички опипа хиљаду година прошлости.
Та светиња просто намеће обавезу да, прошавши тим делом севера Македоније,  свратите у Старо Нагоричане.

У њеном атару је, изнад леве обале Пчиње, и мегалитска опсерваторија Кокино на локалитету Татићев камен. Према арехеолошко-астрономским анализама стручњака стара је најмање 3.800 година. То је значајна, али, још увек недовољно афирмисана туристичка дестинација. Према стандардима Америчке васионске агенције НАСА, 2005. године, Кокино је рангирана на четврто место листе старих опсерваторија у свету.
Општина Старо Нагоричане (на чијем је челу градоначелник Власта Димковић), на крајњем северу Македоније „ослања се“  на државну међу са Србијом, и граничи са локалним самоуправама Куманова, Кратова и Ранковаца. Површина општине износи 433 км². У њој живи око пет хиљада становника, чији знатан део чине Срби, док само село Старо Нагоричане има око шест стотина житеља. И поред свих активности општинских власти овај крај због социјалних проблема годинама „троши“ миграција. Читав поткозјачки крај карактерише велики одлив младих и све старије становништво, везано углавном за пољопривреду.
М.С.

ЗЕБРЊАК

На територији општине налази се и спомен-костурница Зебрњак, где почивају земни остаци српских војника погинулих 1912. године, у чувеној Кумановској бици којом је окончан Први балкански рат и коначно са овог дела југа Балкана, после пет векова, потиснута завојевачка Отоманска царевина.

Поводом обележавања стогодишњице Кумановске битке 2012. године очекује се да ће сарадњом власти Србије и Македоније бити обезбеђено потпуно обнављане оскрнављене спомен-костурнице на Зебрњаку, миниране од бугарских фашистичких „јуришника“ 1942. године.

НЕЖЕЊЕ

Демографи упозоравају да живаљ у овом појасу севера Македоније, „наслоњеног“ на југ Србије, драстично стари, и да је одавно у „дебелом минусу“ у поређењу са све ређим  новорођенима. У педесетак села, више од десет одсто становника „отпада“ на - нежење.

Више од 500 их је „слободно“, а неки су већ ушли и у шесту деценију живота!
- У селима ове општине до половине прошле деценије постојала је огромна разлика у квалитету животног стандарда мештана и становништва у градовима. Без струје, воде, телефона, приступних путева, сигурног запослења...многима је било тешко да нађу сапутницу за живот на селу. Зато смо и постали рекордери по броју нежења. Многи су остали овде да обрађују земљу, да тешко живе од пољопривреде, али неожењени. Сада се, међутим, знатно боље живи, али се број нежења не смањује. Напротив, истиче градоначелник општине Старо Нагоричане Власта Димковић.
Највише нежења је у Младом Нагоричану, затим Старом Нагоричану, Никуљану, Драгоманцима, Мегленцу, Длабочици...

У општини Старо Нагоричане, каже Димковић, већ неколико година уназад симболичним мерама убрзава се заснивање породице и рађање. Тако на пример, уз једнократну новчану награду, сваки брачни пар са новорођенчетом ослобађа се од плаћања таксе за коришћење воде.

ЈУБИЛЕЈИ

„ВИДИК“ ЗА БИСТРИЈИ  ФОКУС

У експанзији телевизијске понуде гледаоци у Македонији протеклих 15 година имали су прилику да у оквиру националне Македонске телевизије следе емисију на српском језику „Видик“. Од формирања до данас то је мала, скромна редакција која опстаје пре свега, захваљујући ентузијазму новинара који у њој раде.
Емисија се од самог формирања 3.марта 1994 бавила углавном темама из живота српске етничке заједнице у Македонији. Неговање језика и промовисање културних, духовних и друштвених вредности нашег народа били су и остали главни програмски интерес ове и данас једине телевизијске емисије на српском језику у македонском медијском простору.

С поносом, и поводом вредне годишњице, истичемо податак да према званичном рејтингу гледаности, емисију „Видик“ прати у просеку око 15 хиљада гледалаца различитих националности. Можемо се похвалити да су наши гости до сада били припадници свих етничких заједница који живе у Републици Македонији, а  подстиче и чињеница да  је програм разумљив и свим грађанима у земљи.

У данима јубилеја морамо указати на чињеницу да је буквално сваки минут разноврсног програма створен са много труда, често и одрицања чланова редакције, у врло тешком политичком и друштвеном  окружењу. Сећамо се и периода када су „Видик“ поједини „значајни“ и неки Срби у Македонији сматрали - антисрпском емисијом. Наша новинарска екипа често је у том периоду била и непожељна на многим скуповима, безразложно спречавана у извршавању радних задатака. На нашу срећу, временом су такве сметње „Видика“ отклоњене, преовладавањем нормалних наших, па и европске вредности. И, ових дана, када обележавамо петнаестогодишњицу рада, захвални смо свима који су нас подржавали. Стигла је највећа подршка и разумевање управо од колега и куће у којој радимо. Делили смо и делимо све недаће кроз које пролази Македонска телевизија, и увек смо се залагали да сва права једнако важе за све новинаре, без разлике у којој редакцији раде.

Потребан нам је, наравно, и нови импулс, кадровско освежење, савременија техничка опремљеност да би „Видик“ био и програмски квалитетнији, али и конкуренција у поређењу и радном надметању са другима.
Новинарство је заиста  најлепши посао на свету, у исто време и јавна професија, и зато је сваки нови  прилог  нови изазов за све нас. 

Поверење и објективна оцена је свакодневна мотивација, подстицај, жеља, да будемо подједнако поштовани и у Македонији, и у Србији. Наша нада је да ћемо доживети шире и светлије Видике. Уредник Редакције МТВ „Видик“ на српском језику Биљана Тодоровић Георгиевска

ИЗБОР

12. Жена. Гласови

Књига „12. Жена. Гласови“ представља малу антологију приповедака балканских ауторки. Приређивач је проф. др Весна Мојсова–Чепишевска, у издању Македонске речи. Међу списатељицама у књизи приповедака налази се 12 ауторки из Македоније, Бугарске, Србије, Црне Горе, Хрватске, Босне и Херцеговине и Словеније. Наслов књиге, напомиње приређивач у предговору, позајмљен је од једне од списатељица, Јасмине Мусабеговић, која је заступљена фрагментом из њеног романа Жене. Гласови. Број 12 који претходи овом наслову означава број ауторки у овој збирци. Ова мала хрестоматија посвећена је покојној Јадранки Владовој, универзитетској професорки, списатељици, критичарки, преводиоцу, животној учитељици. Управо су преводиоци књиге Марија Апостолова, Елена Конеска, Душко Крстевски, Ђоко Здравески, Игор Јордановски, њени студенти.

Управо нас Јадранка Владова својом приповетком Измишљање приповетки уводи у ову књигу. То је мала поетика за измишљање приповетки. Нешто попут формуле за све оне који измишљају, пишу или покушавају да измисле како да то чине. Приповетка је преведена на српски, хрватски, словеначки и бугарски језик. То су заправо језици на којима пишу остале ауторке у овој антологији, Елена Алексиева и Здравка Ефтимова из Бугарске, Мирјана Новаковић и Звонка Газивода из Србије, Драгана Кршенковић-Брковић из Црне Горе, Јасмина Мусабеговић и Фадила Нура Хавер из БиХ, Лидија Вукчевић, Јулијана Матановић и Татјана Громача из Хрватске и Мојца Кумердеј, која је из Словеније.

У писмима сусрећемо свакаква животна питања и различите теме попут ратних ужаса, насиља; тугу и очај, па све до среће и смирености, интимних трептаја, љубави, породичних нежности, обичну свакодневицу... Промоција је 3. фебруара у Малој станици у Скопљу отворена читањем приповетке Измишљање приповетки, док је промотор издања проф. др Јасна Котеска уз емотивни тон обухватила све стране овог подухвата, истичући значај посвете прерано преминулој Јадранки Владовој, указујући на познавање њене „деце“ – групе студената и постдипломаца који су радили на преводу, па све до аутора.

Заиста постоји много разлога да се ова књига нађе у вашим домовима, на полицама уз остале књиге, да стигне у све наше руке...Најзад, најбитнији разлог је онај који нам поручује Владова: ЗАТО!
Елена Конеска

ПРАВОСЛАВЉЕ

Васкршњи, или Велики пост, састоји се од Свете Четрдесетнице и Страсне седмице, према примеру Исуса Христа, који је и сâм постио 40 дана. У Цркви се пости шест недеља, колико траје Четрдесетница, укључујући ту још и Страсну седмицу.

Ове године пост почиње 2.марта, по новом, односно 20. фебруара по старом календару, док је датум празновања Васкрса 19, односно 6. априла ове године. У православној Цркви се сматра неприхватљивим да Васкрс буде пре, или, са јеврејском Пасхом, сведочећи тиме, да је Христос нова Пасха, уз�