УВОДНИК	АПРИЛСКА СУСРЕТАЊА
	ДОГАЂАЈИ	РЕВИЈА СРПСКОГ ФИЛМА У ОХРИДУ
	ПОВОДИ	ЖИВОТНА ИСКУСТВА ЗА НАУК
	ПРЕДСТАВЉАМО	ИЗУМИ ЈОШ „НА ЧЕКАЊУ“
	ПРАВОСЛАВЉЕ	ПАСХА (ВАСКРС) ПО УЧЕЊУ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ, ВЕРСКИ КАЛЕНДАР ЗА АПРИЛ 2009.
	ПОДСЕЋАЊА	ВАСКРС - КАДА И ГДЕ НОВИНА ЗА ФИЛАТЕЛИСТЕ
	ЛИНГВИСТИКА	РАЗВИТАК ЈЕЗИКА
	ПИСМЕНОСТ	ИСТОРИЈАТ ПИСАНЕ РЕЧИ КОД СРБА ВЕЛИКА ШКОЛА
	ДАРОВИ ПРИРОДЕ	БОЖЈА АПОТЕКА
	ЗАНИМЉИВОСТИ	ДАЛИ СТЕ ЗНАЛИ...
	СЕОБЕ	ГАЛИПОЉСКИ СРБИ
	ПЕСМЕ	НИКАД ВИШЕ, ЧАРОЛИЈА, КОЛЕВКА
	ИЗ НАШЕ ПРОШЛОСТИ	ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ

 

АПРИЛСКА СУСРЕТАЊА

Уписивањем нових априлских трагова „Слова“ са буђењем пролећа, гласом топлог југа бележимо део животних збивања, уоквирених и неметнутих токовима ту крај нас. Хронично, по ко зна који пут преплићу се већ виђене, махом у време изборних циклуса, попут овог тек минулог, изоштреније слике болних подела нашег народа зарад ситних и нескривених, више и немаскираних  интереса групица и „изабраних“ појединаца. Манипулације у низу и сада, у „наше име“ добијају нови наставак... Таква слика свакодневице, заиста, намеће се поново са рефлексијама уплитања у све поре битисања овим просторима, између осталог укључујући и културне сфере...
Једном од првих значајнијих културних активности Српско-македонског друштва „Коштана“ из Охрида изнедрена је пионирска манифестација за додатно прожимање култура двају народа – Ревија српског филма. У нади и искреној жељи да такве манифестације добију нове подсреке и потпоре, пропраћен је део значајних дела српске кинематографије са најавама узвратне смотре филмског стваралаштва Македоније у – Србији...
У Охриду смо гостовали и регистровали испосвест великог ентузиасте и недовољно схваћеног вредног иноватора Ратка Ђорђевића, чији изуми уређаја за уштеду електричне енргије, чак и у услова надолазеће економске кризе, још увек немају прави третман и озбиљну „обраду“ за ширу примену.
Сталном рубриком вести бележимо записе и српске активности из културног и јавног живота главног града Македоније, али размене и гостовања са – Србијом. Ту су и прилози о историјату српске писане речи, развитку језика.
Околности су такве какве јесу. Упркос новим искушењима, суровом климом узбуркане свакодневице, поновљеним историјским  репризама наших недаћа, морамо корачати смерно. На то нас, опет и опет, подсећа Васкрсење нашег Господа и Спаситеља Исуса Христа. Овогодишња Пасха Господња, празнује се 19. априла (по новом календару), па са том и таквом радошћу Васкрсења, која у себи носи печат победе живота над смрћу, истрајавамо пред новим  изазовима.
Одужена голгота нашег живља на распетом  Косову и Метохији траје. Та чињеница се не сме и једноставно не може заборавити. (Не)свесни превиди белосветских моћника, ни у ком случају нас несмеју опити ни заробити са ново упакованом формулом „усрећења“. Сурово подсећање на сву разорност бруталне агресије НАТО армаде „демократског“ Запада на недужни српски народ, још једна су опомена за отрежњење не само нас него и свих са којима делимо судбину на Балкану.
Поздрављамо вас сверадосним поздравом: Христос васкрсе! Ваистину васкрсе!
Милутин Станчић

ДОГАЂАЈИ

РЕВИЈА СРПСКОГ ФИЛМА У ОХРИДУ

Пројекцијом свог најновијег филма „На лепом плавом Дунаву“, (сценарио Небојша Ромчевић, инспирација савременим животним вртлогом, протканим сукобом и неспоразима развијеног, демократског, али порочног Запада и Југоисточне Европе, улоге Мики Манојловић, Ана Франић, Бранислав Лечић, Драган Николић...), режисер Дарко Бајић је у среду, 25. марта, у Дому културе „Григор Прличев“ у Охриду, отворио Ревију српског филма.
На свечаном отварању манифестације у организацији Српско-македонског друштва „Коштана“, Бајић је у пригодном, надахнутом обраћању изразио посебно задовољство што својим филмом, „са провокативном европском темом“, први пут и лично, у древном Охриду, може да допринесе зближавању и прожимању култура двају блиских народа – Срба и Македонаца. Инспирисан режисерским делима Милча Манчевског, У том духу је најавио да ће у свом биоскопу „Балкан“ у Београду организовати узвратну манифестацију представљања филмова - македонских аутора.  
Пригодну поздравну реч на отварању манифестације упутио је и градоначелник Охрида Александар Петревски.
Другог дана ревије, 26. марта, најпре је у 18. часова приказана је филмска комедија Срђана Драгојевића – „Ми нисмо анђели 2“, (улоге Н. Којо, М. Васиљевић, С. Тодоровић, М. Манојловић...), а у „другој представи“ и филм Горана Паскаљевића – „Буре Барута“ – (филмска верзија драме Дејана Дуковског – улоге А. Берчек, Б. Диклић, М. Дравић, Л. Ристовски, Љ. Тадић, М. Бањац), као свејеврстан „документ једног времена преживљеног ту крај нас на овим просторима“.
„Мали свет“ у режији Милоша Радовића, (улоге: М. Манојловић, Б. Ђурић, Л. Ристовски, Б. Диклић, О. Марковић, И. Мицијевић-Родић...у драми из савременог миљеа, како пише аутор – „писао сам комедију о судбини, покушајима дириговања сопственим животима и како се то по правилу никада не дешава“), на програму је био 27. марта у 18. часова, а потом пројекција филма – „Ране“, Срђана Драгојевића. У тој драми посвећеној генерацијама рођеним после времена Јосипа Броза Тита, одраслим уз рат и криминализацију друштва, играју М. Пекић, М. Марић, Д. Бјелогрлић, М. Манојловић...
Ревија је свечано затворена у суботу 28. марта, пројекцијом филма „Чарлстон за Огњенку“ Уроша Стојановића. Као један од скупљих пројеката, филм је снимљен 2008. године, када бележи и највећу гледаност, са уведеним новитетима у српској кинематографији, уметањем специјалних ефеката, К. Радивојевић, С. Коларчић, О. Катарина, Д. Максимовић... у главним улогама.
После свечаног затварања Ревије српског филма, доделом признања асоцијације „Коштана“, у охридском хотелу „Белведере“ одржано је треће српско-македонско вече.
М.С. - Ж.Н.

СЛИКЕ МИРЕ МАСИНА И ГОРДАНЕ ЧОВИЋ

У салону охридског Дома културе „Григор Прличев“ у оквиру  Ревије српског филма, отворена је и изложба слика Мирослава Масина из Скопља, на тему „Човек је постао од охридске пастрмке“, и Гордане В. Човић из Охрида, која са великом љубављу и маштовитом посвећеношћу, инспирисана природом, старим иконама...ствара на стаклу.

ПОВОДИ

Фудбалер Работничког Раденко Бојовић за „Слово“

ЖИВОТНА ИСКУСТВА ЗА НАУК

Раденко Бојовић, бивши фудбалер БСК Борче, Ветерника и најтрофејнијег македонског клуба Вардара, после низа перипетија, суспензије – периода без фудбала, неуспелог одласка у руски Терек, „резервисао“ је место у тиму актуелног шампиона Македоније скопском Работничком, који предводи Бобан Бабунски. Тим из скопске дебар махале тренутно заузима 5. позицију на табели македонског шампионата, и ако је лане самоуверено заузео прву позицију. Тада је међутим стамени „Бојке“ био део Вардара.
Српски интернационалац у дресу „романтичара“ потенцира да је однос према клубу (од)увек био професионалан.
– И у Вардару сам се понашао као да је и даље најбољи и најорганизованији клуб, и поред резултатских и финансијских проблема који су се увећавали из дана у дан, мислећи човек да не могу ићи у недоглед... Никада нисам имао потешкоћа у том смислу, али је и много већа одговорност носити дрес Вардара. Можда би сад било добро да човек буде негде где је пре извесног времена замислио да буде, па да уз то дође и резервисано место и идеални тренажни процес, једном речју загарантовани успех. Међутим, шта је ту је, игром случаја нисам као фудбалер имао среће у преломним тренуцима док сам носио дрес Вардара. Европски модел тренинга присутан је и са ове стране скопског Градског парка – у Работничком, каже Бојовић који се већ одомаћио у Скопљу, како на спортском тако и на животном плану.
Подсећања ради, Бојовић је са групом бивших вардараца (Савић, Георгиевски, Перендија, Мојсов и Фабио) био суспендован при крају прошле сезоне, због наводног бојкота клуба, па је провео нешто више од четири месеца ван фудбала. О том периоду двадесетосмогодишњи Раденко нерадо прича. Но, очито је да је и ту лекцију у животу добро савладао и препреке правазишао. Једино признаје да жали што му је због тога и неких узгредних недаћа, пропао ангажман у Русији, где је требало да појача Терек.
– Извесних проблема имамо посебно зато што нам екипа није још укомпонована, с обзиром да смо се касније прикључили играчком погону из Дебар махале. Трудим се да будем реалан, не бојим се кризе, па ни клупе за резерве. Али, трудим се да до тога не дође, искрен је Бојовић, који је стекао симпатије  овдашњих љубитеља фудбала. Неправде у овом нашем послу увек има, било је и у нашем случају, због неколицине играча који су већ носили дрес Вардара...
– Волео бих да као колектив изађемо из ово настале кризе, јер заиста поседујемо солидан играчки кадар, илуструје Бојовић под утиском меча са тетовском Реновом, који је његов тим изгубио са 1:3. Следио је потом и пораз у Куманову од Милана 1:0. Како и да је, ово првенство јесте најнеизвесније, тврди стамени дефанзивац Работничког Бојовић са привременим боравиштем у Македонији.
Разговор водио:        
М. Станчић

ПРЕДСТАВЉАМО

ИЗУМИ ЈОШ НА „НА ЧЕКАЊУ“

У време надолазеће глобалне економске кризе, која сасвим је извесно неће заобићи ни земље Балкана, деценијама увреженом навиком и слободно се може рећи некултуром живљења, штедњи елктричне енргије још увек се не посвећује права, а често и готово никаква пажња. Иновације у системима грејања још увек немају праву примену. Потврђује то и пример са иновацијама нашег саговорника Ратка Ђорђевића-Раца из Охрида, који годинама већ ради на тим уређајима за уштеду струје. Но, на жалост, још увек без праве шансе и понуде за ширу примену уређаја.
Ратко Ђорђевић-Рац је рођен у Београду 1949. године, почетком шесдесетих година прошлог века долази у Македонију. Електро школу завршио је у Скопљу, а потом је радио у техничкој служби „Водовода“, на одсеку термо излолације. До сада је пројектовао 12 иновација грејних тела за уштеду потрошње електричне енергију, чак и до 70 процената. Ђорђевић, међутим, тврди да нема интереса код овдашњих фирми за откуп и примену тих  иновација. О томе је говорио у различитим прилакама и у медијумима. За сада, његове иновације једино штеде електричну енергију у његовом дому у Охриду, где живи са супругом Милицом.
Поред чињенице што је охридски иноватор уз мукотрпан рад и ентузијазам своја решења нудио за ширу примену, поред похвала није добио ништа више. Зашто проналасци у области грејања, објективно вредна и са комерцијалног и чисто енергетског апскета остају „на чекању“ нема правог одговора.
– Прву иновацију сам направио сада већ далеке 1970. године. То је био уређај за двостепено грејање. Дању је радило са 800 вати снаге, а ноћу на одржавању температуре –  до 400 вати. Сви постајемо свесни да захуктавање економске кризе поприма велике размере. С тим се повећава потреба уштеде све скупље електричне енергије. Код мене се међутим, подстрек за рад и стварање у овој области јавио давно и без кризе. Сада би по некој логици требао да достигне врхунац и практичну примену. Свака иновација има посебан проценат уштеђевине. Ипак, само једна је заштићена у Републичком заводу за патентирање и иновације у Скопљу. Реч је о иновацији „Мермер са уљем“.  Између две мермерне плоче, објашњава Ђорђевић, греје се уље. Ваздух са задње стране је загрејан  до  45 степени, док напред температура достиже 90. ступањ. Потрошња је 600 вати за један час, а постиже температуру од 22 степена у простору од осум квадратних метара, прецизира наш саговорник.
Уколико би  уређаји ушли у сериску производњу, тврди да би коштали само стотинак евра, уз знатну уштеду електричне енергије. Један од Рацових открића је и аутоматски електронски конвертор са четири функционална грејача. Наизменично се укључују најпре горње две „шипке“ у интервалу од једног минута, па потом других преко електронике која „командује функцијама“. После задатог нивоа загревања електроника аутоматски сама искључује грејаче. Процес се понавља са турбином. Уштеда струје је 75 одсто. Сведено на „домаћу рачуницу“, како каже Ђорђевић, ако је просек рачуна за потрошену струју око 2.000 денара, применом ове иновације не прелази 1.100 денара.
„Грејање без грејача“, представља иновацију, коју Рац сматра јединственом у - свету. У односу на остале иновације, уштеда овог грејног тела износи 70 отсто. Можда је на први поглед, нејасно на ком принципу уређај функционише? Али, ево само дела објашњења. У  пластичним цевима уређаја убризгана је трокомпонентна течност, чији састав остаје – тајна... Практична потрошња електричне енергије за два сата је само један киловат час или око 2,5 денара, а може да загрева површину од шест квадратних метара.
У ишчекивању испуњења датим обећања само неких од могућих произвођача и корисника, Ђорђевић остаје упоран и непоколебљив на свом путу иновација. Све ради сопственим средствима издвајајући од више него скромне пензије, без икакве помоћи државе, или било које фирме. Ђорђевић најављује и нове изуме. Оно што га тренутно додатно одржава и куражи да истраје у даљем раду јесте уређај „турбо глава“ или турбо цилиндар дужине 50 см, за загревање и до 80 степени...И ко зна је ли то коначан списак његових изума, или ће тога још бити у плану. Ако се та дилема можда некако и открије, она важнија и даље остаје без одговора. Хоће ли коначно неко овде у Македонији, а зашто да не и у Србији, помоћи овом човеку у остварењу и примени ових, и лаику је јасно и те како значајних иновација?
М. С.